Marija je jedna u nizu Srba koji za hleb zarađuju u Švajcarskoj, a koja je u svom pismu, dala surovi, i po njoj, realni prikaz života u zemlji koja je san prosečnog Balkanca. Ono što je možda najviše pogađa jeste hladnoća Švajcaraca u druženju, te i činjenica da kad konobar na kraju obroka donese račun, svako plaća ono što je pojeo.
Ipak, pored "pelina", ona je opisala i kako izgleda "med" u ovoj aplskoj zemlji, te je napisala kako je tamo sasvim normalno da nema redova na šalterima, da se vozi bicikl, kao i da svako nosi svoje meso na roštilj, kada vas prijatelji pozovu na isti.
- Negde iza gora i mora, tačno u podnožju i na obroncima najviše planine u Evropi, leži mala, bajkovita, alpska zemlja. Ako dodam da svako pomisli na nju kada sve zamiriše na čokoladu i sir, onda ste pogodili - Švajcarska, skoro pa savršena - piše Marija.
Ona je dodala da je Švajcarska zemlja u kojoj vozovi i ljudi nikad ne kasne, jer se to nikada nije događalo.
- To je zemlja u kojoj u restoranu svako plaća svoj račun, pa i supružnici. Zemlja u kojoj supružnici ne znaju koliko njihova lepša ili jača polovina zarađuje. Zato što je plata tabu tema. Zemlja u kojoj fizička distanca usled pandemije nije nikome teško pala. Zemlja u kojoj je dosta hladno, a ni ljudi nisu mnogo topli. Zemlja u kojoj ljudi tiho hodaju i još tiše pričaju. Zato što je tako kulturno. Zemlja u kojoj se biciklom ide na posao. Zato što je tako ekološki prihvatljivo, a ne zato što se nema para. Zemlja u kojoj se podrazumeva da, ako te komšija ili kolega pozovu na roštilj, poneseš svoje meso koje ćeš jesti. Zato što je meso skupo - nastavlja ona dalje.
Prema njenim rečima, Švajcarska je zemlja u kojoj vikendom penzioneri planinare opremljeni štapovima za planinarenje i punom planinarskom opremom.
- To je zemlja u kojoj se ne čeka na šalteru i ne fali ti taj jedan papir. Zemlja u kojoj ništa nije sramota i ništa se ne podrazumeva. Zato što Švajcarci drugačije drugačije ne znaju - napisala je ona na kraju svog pisma za "Politiku".