Da li se sećate života pre interneta? Ako ste rođeni sredinom 90-ih ili početkom 21. veka verovatno ste "povezani" celog svog života. Za nešto starije pojava interneta bila je ogromna revolucija. Bilo je to drugačije vreme, sadržaja je bilo vrlo malo, sve je bilo vrlo sporo (i vrlo skupo!), slike koje nam se danas prikazuju u deliću sekunde 90-ih godina učitavale su se i po nekoliko minuta (danas za to vreme može skinuti i ceo film).
Pročitajte i:
Spam nije postojao, a svaka nova e-mail poruka bila je veliko uzbuđenje. Društvene mreže nisu još postojale, prvi znakovi "online socijalizacije" tek su se rađali. Microsoft bio je jedna od prvih kompanija koja je to korisnicima omogućila putem tzv. "Comic chat" aplikacije (tada još nitko nije koristio reč aplikacija). Bio je to zanimljiv koncept "čet-sobe" u kojoj ste mogli odabrati svog lika, odnosno avatara, i komunicirati s drugim korisnicima kao da ste u digitalnom stripu.
Ali, šta ako se Internetu nešto "dogodi"? Šta ako se jednostavno sruši? Kakve bi bile posledice?
Džef Hankok profesor je Stenford Univerziteta i pre 2008. davao je svojim studentima zanimljiv zadatak - zatražio je od njih da provedu 48 sati bez interneta i da kasnije opišu svoje iskustvo. Ali, 2009. morao je prestati s ovom praksom - naime, studenti su digli pobunu. Poručili su uvaženom profesoru da je zadatak "nemoguć". Imaju argument - poručili su kako, ako bi se zaista odspojili s Interneta na 48 sati, ne bi mogli završiti zadatke iz drugih predmeta, bio bi im upropašten društveni život, a prijatelji i porodica zabrinuli bi se da im se nešto strašno desilo jer nisu "online".
Ipak, to je tek manji problem potencijalnog nestanka interneta. Ukratko - ako bi stao internet gotovo sve bi se našlo u problemima. Prodavnice, banke, javni promet... Ekonomija bi se širom sveta našla u panici i gubici bi bili znatni. Ne može se reći da bi sve "stalo", život bi se nastavio dalje i ljudi bi se prilagodili, ali zavisi koliko dugo bi prekid trajao - nekoliko dana bi se izguralo, ali duži prekid od toga radikalno bi promenio našu svakodnevicu.
Pojedini stručnjaci upozoravaju kako se mogućnost nestanka interneta ne može zanemariti.
Teoretski Internet može biti zaustavljen na globalnom ili nacionalnom nivou za određeni period. Sajber-napadi su jedna mogućnost naročito ako hakeri uspeju da stvore dovoljno agresivan softver koji bi napao propuste u ruterima, odnosno uređajima koji imaju zadatak da prosleđuju internetski promet. Teorija o tome kako se internet može srušiti putem digitalnih napada je mnogo.
Koliki bi bili gubici u slučaju nestanka interneta? Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD svake godine radi istraživanje upravo po tom pitanju - koliki bi bili ekonomski gubici u slučaju nestanka interneta? Ukoliko bi internet bio prekinut u periodu manjem od 4 dana, gubici bi bili u milionima i milijardama, ali ništa toliko značajno da ekonomija ne bi mogla nadoknaditi. Ipak, ako Interneta ne bi bilo na duži period, to je onda sasvim drugačija priča, ali period duži od 4 dana niti se ne istražuje jer je zaključeno kako je to maksimalno vreme u kojem bi se internet vratio čak i da se desi ogromna solarna oluja sa svim posledicama po našu planetu.
Zanimljivo, kod nekih kompanija bi u vreme prekida interneta produktivnost čak i skočila.
I dok iz SAD poručuju kako nema straha da internet nestane na koji dan, neki nisu baš uvereni kako "nema razloga za paniku". Deni Hilis, jedan od istaknutih stručnjaka za internet, upozorava - Niko zapravo ne zna do koje mere se internet danas koristi za sve oko nas. Ne znamo kakve bi posledice bile uspešnog napada na cijeli internet - rekao je.
Jedna činjenica je neosporiva - Internet svakim danom postaje sve važniji i nezamenljiviji. Samim time, kako vreme odmiče, njegov potencijalni pad imaće sve veće i veće posledice.