Svaki sedmi Beograđanin ne veruje da je korona opasna, a polovina stanovnika glavnog grada uopšte nije zabrinuta ako se bude zarazila, pokazalo je istraživanje Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Prema ovom istraživanju, trećina stanovnika glavnog grada uopšte ne nosi masku, a čak 40 odsto ne pere redovno ruke više od 20 sekundi.
Stručnjaci kažu da su ovo zabrinjavajući podaci koji ukazuju da se pod hitno celo društvo mora uključiti u jačanje svesti o sprečavanju širenja opasne zaraze.
Koliko je situacija alarmantna u glavnom gradu, pokazuju i zvanični podaci Instituta za zdravstvenu zaštitu "Batut", prema kojima je čak polovina ukupno zaraženih u Srbiji iz Beograda!
Rezultati Medicinskog fakulteta pokazali su da se preporuka svih mera Kriznog štaba u suzbijanju epidemije ubedljivo najviše pridržavaju građani stariji od 65 godina, dok su generalno žene više zabrinute od muškaraca i one u većini koriste maske i drže propisano odstojanje.
Kada je reč o imunizaciji, nešto manje od polovine ispitanika, 45 odsto, još nije odlučilo da li bi se vakcinisalo protiv kovda-19, dok svaki četvrti tvrdi da mu ne pada na pamet da vakciniše. Svega devet odsto Beograđana reklo je da će primanje vakcine zavisiti od toga ko ju je proizveo.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić objašnjava da se uvidom u ovo istraživanje postavlja pitanje jesu li građani dovoljno informisani o bolesti.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić kaže da je važno da se osim svesti o preventivi poveća i broj testiranja.
- Zdravstveni sistem do sada je pokazao spremnost da može da se prilagodi situaciji i zbrine sve kojima je pomoć neophodna. Naši kapaciteti idu u pravcu velikog broja testiranja na dnevnom nivou i on će rasti kako oprema bude stizala i kako svi centri, odnosno 34 laboratorije, kako je planirano, budu uključivani u taj sistem - kaže Vekić.
- Ovakvi podaci su poražavajući i ne mogu da razumem šta je razlog za neodgovorno ponašanje i zašto se ne sprovode načini koji bi sprečili obolevanja. Lako je čekati oko 23 sata uveče da bi se ušlo u noćni klub i provoditi noć u masi ljudi gde ne znamo ko je pozitivan a ko negativan na koronu. Onda se tako virus prenosi ukućanima, da bi potom, kad se jave simptomi, dolazili na klinike često i nervozni. Dešavalo se da bude i incidenata, a sve su to pokazatelji koliko još moramo raditi na buđenju svesti i prevenciji - kaže Vekić.
Doktorka Tatjana Pekmezović sa Medicinskog fakulteta kaže da je analiza pokazala još i da je ovakva vrsta istraživanja neophodna kao deo komunikacione strategije, koja je ujedno osnovni princip upravljanja u kriznim situacijama.
- Uprkos apelima da je nošenje maske ključna preventivna mera, svega 68,6 odsto ispitanika navelo je da poštuje tu meru, kao i da drži distancu od dva metra. Cilj ove studije bio je da uradimo procenu rizika, ispitamo stavove i ponašanje u vezi sa zaštitom rizika od kovid-19 infekcije - kaže Pekmezovićeva.