Eskimka Darja Gončarova Rintikeu već godinama je stanovnica naše zemlje, a sada je prvi put posle 7 godina otišla u svoje rodno mesto Čukotku, najudaljeniji, najnepristupačniji, najsuroviji i najmanje istraženi region Rusije.
Kako kaže za Srbiju Danas, nije joj nimalo lako jer je u zavičaj otišla po najvećoj zimi.
- Ovde je trenutno -23 stepena, a subjektivni osecaj je -32! Nakon toliko vremena grad se nije promnio, ali jesu ljudi. Bilo je teško živeti ovde i ostalo je teško. Došla sam kod rođaka moje mame, nismo se videli više od 7 godina.
Darja govori koliko joj je bilo drago kada je srela svoje nekadašnje drugarice, od kojih neke već imaju svoje porodice, te da joj je tek tada bilo jasno koliko se promenila, te da nju sada ljudi u rodnom kraju gledaju na isti način kao što je ona ljude u Srbiji gledala.
- Postala sam prava Srpkinja! Eskim više nisam, pošto je smrzavam ovde, nikako da se prilagodim vremenskoj zoni, klima me ubija – kaže kroz smeh lepa Eskimka.
Ne krije da joj Srbi već nedostaju, jer, kako kaže, nevikla je da u srpskoj prestonici gde god krene je „ludilo“.
- Na primer, kada odem na kafu, ljudi pričaju, upoznaju se, a ovde kao da je vreme stalo. Još uvek ne mogu da verujem da sam u Rusiji, u gradu u kom sam rođena. Često sam sanjala kako dolazim ovde, a sada nikako da se naviknem. Napolju je prazno, već u 9 sati uveče nema nikog, ne može da se izađe i šeta jer je mnogo hladno. Često idem na klizanje i u bioskop. Baš mi je teško da se posle 7 godina naviknem na život ovde.
Darja je ispričala za naš portal i jedan neočekivan događaj.
- Jednom mi se desilo da sam ušla u taksi sa drugarom iz Srbije sa kojim sam ovde, počela sam da mu nešto objašnjavam, a koristila sam i malo srpskih psovki. U jednom trenutku taksista se okrenuo, pogledao me i na srpskom rekao „Dobar dan, baš dobro znaš srpski“. Iznenađenje! Nisam mogla da verujem, Srbin, taksista!
Trenutno joj iz Srbije najviše nedostaje roštilj, pljeskavice i ćevapi.
- Sedam godina nisam bila u Rusiji i sada ovde jedem meso od jelena. Vraćam se u Srbiju za nekih mesec dana, jedva čekam. Srbija je postala moja kuća. Ovde kao da sam došla u goste – nestrpljivo kaže Darja.
Podelila je i lične trenutke, te otkriva da je „plakala kao kiša“ kada je išla da vidi svoju staru kuću, a s obzirom na to da joj otac nije živ, najteže joj je pala poseta mesta na kojima su bili zajedno.