O knezu Lazaru iz doma Hrebeljanovića ispričane su mnoge priče. Za Srbe je on svetac nad svetiteljima i junak koji se retko rađa. Ipak postoji jedna misterija vezana za nju o kojoj se vekovima ćuti, ne priča ili se jednostavno zaobilazi, a ona se jednostavno zove - Vuk! Reč je o Vuku Lazareviću, drugom sinu Svetog cara Lazara.
Car Lazar sa caricom Milicom imao je pet ćerki i trojicu sinova, Stefana, koji je kasnije postao despot i jedan od najprosvećenijih vladara u Srba. Dobrivoja, koji je umro kao odojče i Vuka. Vuk je prosto izbrisan iz pamćenja, ali dobrim delom i iz istorije. Retke su čitanke gde ćete moći pročitati koji red o njemu. Ipak, bilo kako bilo svi su čuli za pesmu "Slovo ljubve", a veruje se da je ona upravo Vuku bila upućena.
O Vuku Lazareviću zna se da je na svet došao oko 1380. godine, zna se da je krajem devedesetih godina zajedno sa svojim starijom bratom Stefanom, majkom Milicom i monahinjom Jefimijom (koja se rodila kao Jelena, ćerka Dušanovog kesara Vojihne, i koja se nakon smrti svog supruga Uglješe Mrnjavčevića zamonašila i napisala čuvenu "Pohvalu knezu Lazaru") učestvovao u vlasti nad zemljama koje su ostale nakon knez-Lazareve smrti.
Zna se i da je sa Stefanom te Grgurom i Đurađem Brankovićem učestvovao u Bici kod Angore, kada je tatarski kan Tamerlan uništio osmanlijsku vojsku. Stefan je tada spasio život Bajazitovom sinu Sulejmanu. Braća su se nakon toga zaputila u Carigrad gde je Stefan okrunjen titulom despota od strane cara Jovana VII Paleologa, nakon čega su se u Srbiju vratili morem, preko Zete, gde su odseli kod njihovog zeta Đurađa Balšića. Tu je prema, predanju pojedinih istoričara krenula netrpeljivost među braćom.
Vuk je tada tražio od Stefana deo teritorije kojom će samo on da vlada. Stefan je to odbio. Vuk zatim odlazi kod Sulejmana, koji vlada evropskim delom Osmanlijskog carstva (nakon Bitke kod Angore došlo je do građanskog rata u toj imperiji i perioda interregnuma), i traži pomoć. Ali, kneginja Milica uspeva da izdejstvuje da ovaj ne podrži njenog drugog sina. I zaista, Sulejman ne čini ništa. Barem ne dok Stefan nije počeo da se zbližava sa Ugarskim kraljevstvom čiji vladar Žigmund daje Stefanu najprestižniju titulu viteza Zmaja Prvog reda čime on ulazi u izabrani krug branitelja hrišćanstva. Tada Vuk uspeva da ubedi Sulejmana da je Stefan postao ugarski podanik, a da će on, ako dođe na vlast, biti samo i isključivo turski vazal.
Vuk na čelu turske vojske i drugih nezadovoljnih sunarodnika upada u Srbiju, pridružuje im se Đurađ Branković, uspevaju da dođu do Beograda i Stefan pristaje na podelu zemlje. Vuk dobija jug, Stefan sever sa Beogradom. Šta više, Vuk dobija i polovinu prihoda sa Stefanove zemlje. Ovo traje jako kratko, zapravo, pitanje je da li je ovaj dogovor imao ikakvu primenu, pošto oba brata ulaze u turski građanski rat.
Na jednoj strani je Sulejman, na drugoj je Musa. Braća su sada sa Musom, koji je Stefanu obećao da će mu vratiti svu zemlju u zamenu za borbu na njegovoj strani. No, Musa je i Vuku obećao da će sve da zadrži. Vuk shvata kakvu igru Musa igra i sklapa savez sa Sulejmanom. Musa saznaje za zaveru i planira da pogubi Vuka. Stefan jamči za brata i spasava mu život. Vuk, međutim, beži Sulejmanu koji iz bitke izlazi kao pobednik.
I tako, Vuk se sa sestrićem Lazarom Brankovićem kreće put Srbije kao pobednik, ali ga zarobljavaju Musine straže. Moli za milost, ali ga Musa ne sluša. Biva pogubljen 1410. godine.
Despot Stefan se vraća u Beograd. Bio je na strani poraženih, ali nije izgubio. Istorija ga je zapamtila u pozitivnom svetlu, kao i srpski narod. Isti narod je, istovremeno, bio vrlo svirep prema Vuku Lazareviću i on postaje jedan od simbola naše propasti. Nije krivac za našu propast, ali da je njen simbol može se kazati.