Sa lepšim vremenom, počinje sezona alergija, što osobama koje od toga pate zadaje mnogo muka, a posebno se u doba korona virusa oni kojima polen pravi probleme mogu naći u nedoumici da li je reč o alergijskoj reakciji ili infekciji kovida 19, jer su simptomi slični.
Kod nekih osoba već se pojavio kašalj, crvenilo očiju i svrab, što su tipične alergijske reakcije i naznaka da polen već "leti" kroz vazduh.
Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže da u većem delu Srbije do sada nisu pređene granične vrednosti koncentracije alergenog polena, podsećajući da su mart i april nepovoljni za osobe koje imaju problema sa alergijama.
- U martu i aprilu cveta puno drveća i velika je koncentracija različitog polena u vazduhu, čak 10-15 vrsta, što još više pogoršava kliničku sliku kod ljudi koji su alergični na polen drveća - ukazuje Mitrović.
Ona pojašnjava da se nakon uzimanja uzorka, vrši mikroskopiranje, kako bi se došlo do podataka koja je vrsta polena prisutna i u kojoj koncentraciji, kao i da li je za osobe koje su alergične na polen situacija kritična.
- Na osnovu metoroloških podataka i iskustva vezanog za biologiju biljke, dajemo prognozu da li će ona biti u crvenoj, žutoj ili zelenoj zoni. Na osnovu toga ljudi koji su alergični mogu se iz mesta koje je "rizično" izmestiti u drugo mesto - navodi Mitrović.
Savetuje da svima koji pate od alergija na sajtu Agencije prate izmerene vrednosti, te podseća da je najveća koncentracija polena u prepodnevnim satima kada je blago vetrovito.
Da alergijska kijavica liči na prehladu, potvrđuje pulmolog Branislav Nestorović i dodaje da zbog toga mnogi lekove za alergiju koriste kada imaju prehladu i obrnuto, a neki koji imaju polensku kijavicu najpre misle da su prehlađeni.
Kao najčešće simptome polenske alergije, on navodi - kijavicu, zapušen nos i crvene oči.
Najviše ljudi je alergično na brezu, lesku i jovu, dok, po rečima Nestorovića, drveće najčešće nije unakrsno reaktivno, što znači da, ako je osoba alergična na brezu, ne mora da znači da će imati alergiju i na neko drugo drvo.
Dodaje da sve više ljudi ima polensku alergiju, koja u većoj meri pogađa decu i mlade, dok osobe iznad 55 godina imaju sve manju šansu da dobiju alergiju.
Trajnog izlečenja kaže, Nestorović za sada nema, ali je medicina mnogo napredovala i u poslednje vreme imuno terapija, vakcine za polen dosta je usavršena.
Kada je reč o preventivi, Nestorović savetuje da pre svega treba pratiti polenski kalendar, zatvarati prozor noću, i obavezno nositi naočare za sunce preko dana.
Takođe, balansiranom ishranom može se poboljšati zdravstvena slika pacijenata koji imaju polensku alergiju.
Jedna od mera zaštite protiv kovida - nošenje maske, pomaže osobama sa alergijama.
Nestorović ujedno ukazuje da osobe koje piju lekove za alergiju imaju manju šansu da se razbole od virusa kovid-19, jer, prema njegovima rečima, pretpostavlja se lekovi za alergiju dobro deluju na virus kovid-19.