Varljivo leto 2020. godine sve je iznenadilo. Osim korone, u Srbiji su bile prisutne i nagle promene vremena koje nisu baš uvek prijale. Red kiše, sunca, tropske temperature, pa naglo zahlađenje, sve je to obeležilo ovo leto. Ali šta nas čeka na jesen?
Poznati srpski meteorolog Đorđe Đurić je za naš portal otkrio kakve nas temperature očekuju u narednim periodima, ali i šta se krije iza promene vremena koja je usledila nakon što su se početkom leta javili ekstremni pljuskovi i poplave u pojedinim delovima naše zemlje.
Kako je napomenuo, pljuskovi koji su našu zemlju pogodili, potpuno su očekivani u ovom delu godine. Ipak, ono što je manje uobičajeno, jeste to da se dešavaju ekstremni pljuskovi narednih godina, koji izazivaju velike poplave u Srbiji.
- Za leto se i pored sunčanih intervala, vezuju grmljavine i pljuskovi, koji su potpuno očekivani ove godine, naročito od aprila do septembra, u toplom delu godine kada se i očekuje to. Maj i jun naročito su kišoviti meseci u Srbiji, kada bi se uzimao prosek u prethodnih 50 godina. Tada imamo i najveći broj dana sa grmljavinom i pljuskovima. Oni su lokalnog karaktera i ne padaju u isto vreme u čitavoj zemlji, već u zavisnosti od lokacije do lokacije. U jednom delu Beograda mogu da se sruče bujice, a u drugom delu da bude suvo. I to nije vezano za promenu klime. Ono što je malo neobičajnije je to da se poslednjih godina obilni pljuskovi i poplave dešavaju češće, ali ja to ne bih vezivao za promenu klime, jer je potrebno mnogo godina da prođe kako bi se klima promenila, jer to ne može ipak da se desi preko noći - istakao je za naš portal meteorolog Đorđe Đurić.
Đurić je za naš portal pojasnio i kakvo nas vreme može očekivati u narednim danima, budući da je sve nas nagla promena temperature i pojava nevremena iznenadila. Ovog leta imamo blage temperature i to se neće menjati do kraja sezone.
- Došlo je do prodora vlažnije vazdušne mase sa zapada i to je nama donelo osveženje i pljuskove sa grmljavinom pred kraj dana u prethodnom periodu. Imali smo mi i jačih oluja, bilo je i grada, što je normalna pojava i treba ga očekivati u ovom delu godine. Treba očekivati još negde jake pljuskove praćene grmljavinom na severoistoku Srbije. Ono što je interesantnije, ovog leta se nećemo susretati sa ekstremnim vrućinama, ovo možemo okarakterisati kao leto sa prosečnim temperaturama. Ono je posebno i po tome što imamo nešto više padavina. Početak leta nam je doneo ekstremne količine padavina, pa je dolazilo do poplava. Do kraja avgusta se ne očekuju neke značajnije promene, nećemo imati značajnije zahlađenje, niti velike vrućine.
Kako je istakao meteorolog Đurić u razgovoru, prosečna temperatura za Beograd tokom jula i avgusta je od 29 do 31 stepen, ali kada se uradi prosek u poslednjih tridesetak godina, vidimo da je temperatura stepen ili dva viša nego što treba da se očekuje.
- Nije bilo uslova da se formiraju tropski talasi u našoj zemlji. Kada je situacija u regionu u pitanju, klima na mediteranu je takva da su leta duga i ono traje do kraja septembra i svi koji idu put mora, imaće jedno lepo letnje vreme, bez ekstremnih vrućina. Tako će biti i u Grčkoj i u Crnoj Gori i generalno u regionu. More se sporije zagreva od kopna i najviše temperature vode budu u ovom delu godine, i uvek je voda toplija krajem avgusta, početkom septembra, nego u junu i početkom jula i sve je idealno ko bude planirao sada odmor.
On nam je napomenuo i situaciju koja se dešava na zapadu, odnosno na obalama SAD, jer često dolazi do formiranja ciklona i tropskih uragana koji nanose ogromne štete.
- Izraz "promena klime" je potpuna zloupotreba, buduće da se klima menjala od samog nastanka zemlje i menjaće se i ubuduće. Ne može mi na osnovu par neobičnijih stvari reći da se klima promenila. Uragana je bilo i pre 1000 godina i pre 50 godina i biće ih uvek, govorim o tropskim olujama koje se javljaju na zapadu, odnosno u SAD i tropskim zemljama. Njihova klima odgovara pogodovanju nastanku tih tropskih ciklona.
Podsetimo, u Srbiji, godišnje količine padavina u proseku rastu sa nadmorskom visinom. U nižim predelima godišnja visina padavina se kreće u intervalu od 540 do 820 mm. Područja sa nadmorskom visinom preko 1000 m prosečno imaju 700 do 1000 mm padavina, a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije obilnije padavine do 1500 mm. Veći deo Srbije ima kontinentalni režim padavina, sa većim količinama u toplijoj polovini godine, izuzev jugozapadnih krajeva gde se najviše padavina izmeri u jesen.