U nedelji za nama najviše inficiranih koronom starosti je od 30 do 39 godina - oni čine čak 21,85 odsto obolelih u Beogradu, pokazali su statistički podaci. Kada je o čitavoj Srbiji reč, tu prednjači za deceniju starija generacija - 20,73 odsto inficiranih ima od 40 do 49 godina.
Svedoci smo poslednjih dana i nedelja da je sve više mladih inficirano virusom kovid-19, i iako većina prolazi sa lakšom kliničkom slikom, u bolnicama ima i onih sa teškim oblicima bolesti.
Kako strani, tako i domaći stručnjaci očekivali su da će leto u velikoj meri pokoriti virus, ali to se nije dogodilo, klinike su pune. Od početka epidemije do danas prošli smo dugačak put, od straha, preko izolacije do neizvesnosti. Činjenica da su mladi pohrlili da se zabave nije nešto neprirodno, jedina mana je što možda nisu bili svesni koliko je virus jak i da se njime može inficirati bilo ko.
Moguće komplikacije
Kada se mlada osoba inficira virusom i dobije srednjetešku ili tešku kliničku sliku, uglavnom se razvija upala pluća, međutim, bez obzira na starosnu dob, mnogi od njih imaju predispoziciju za razvijanje neke nasledne bolesti, poput bubrežnih bolesti, i tada se mogu javiti komplikacije.
Prof. dr Goran Stanojević, pomoćnik generalnog direktora Kliničkog centra u Nišu, kaže za "Blic" da se među obolelima mogu naći pacijenti svih starosnih dobi, da generalno mladi ljudi uglavnom prolaze sa lakšom i srednjeteškom kliničkom slikom, mada ima i onih čije lečenje zahteva kiseoničku potporu, pa i respirator.
- Na sreću, nemamo ih mnogo na kiseoničkoj potpori i na respiratorima, ali ih posmatramo kroz ambulantno-trijažni deo kada dođu sa povišenom temperaturom, a kasnije uočimo i upalu pluća, pa tako redom. Razlog zašto imamo mlade je uglavnom zbog nepoštovanja protivepidemijskih mera. Tu su izlasci, žurke, druženja, razna okupljanja, i onda se dogodi da se na takvim skupovima inficiraju, a svi znamo kako ova bolest funkcioniše i kojom brzinom se prenosi - priča dr Stanojević.
Slavlja, skupovi, ležerniji način druženja doprinose zaražavanju. Osobe sa dobrim imunim odgovorom mogu proći bez posledica, pa čak i bez simptoma, ali bez obzira kako virus podnose, oni ga svakako mogu širiti dalje. Ipak, kako lekar primećuje, i mladima je postalo jasno o kakvom virusu se radi, pa se određeni broj njih štiti.
- Čini mi se ipak da je poštovanje mera za nijansu bolje nego pre, ali i dalje postoji bojazan ako neko ne poštuju mere da može doći do pogoršanja. Ono što je po mom mišljenju takođe bitno, a primećeno je, da ta studentska omladina koja se okuplja, da oni poštuju mere, nose maske i trude se da sve te najneophodnije mere protivepidemijske zaštite ispoštuju. Osnovna škola i početak srednje škole, tu postoji problem i dalje su slobodniji, komuniciraju, nose ili ne nose maske, oni se tu mogu prepoznati kao problem jer virus svakako mogu proširiti dalje na starijeg brata, sestru, ili bilo kog ukućanina - objašnjava profesor Stanojević.
Šta je citokinska oluja?
Naši lekari za ovih pet meseci stekli su iskustvo koje im pomaže u svakodnevnom lečenju pacijenata, kako starijih, tako i mlađih. Naravno, velika borba nastaje kada se razvije takozvana citokinska oluja, te se razvijaju teške upale pluća.
- Na osnovu iskustva koje smo stekli možemo zaključiti da su se teške upale pluća kod mladih razvijale s pojačanom odbrambenom imunološkom reakcijom koja dovodi do pojačanog lučenja određenih faktora u ćeliji – citokina. U najnovijoj reviziji terapijskog protokola ubačen je antivirusni lek koji primenjujemo u lečenju, naročito kod mlađih osoba, upravo zbog te izrazite imunološke reakcije. Dešavalo nam se da imamo takvog pacijenta koji je u prepodnevnim časovima delovao zadovoljavajuće, a već u toku večeri zahtevao kiseoničku potporu - objašnjava dr Stanojević.
Osim upale pluća, kod mladih pacijenata razvijaju se i drugi problemi.
- Kod mladih ljudi javljaju se problemi sa ostalim organskim sistemima, kod funkcije bubrega, srca, naročito ako su neki od njih već imali određene pridružene bolesti. Mladi ljudi takođe nasleđuju od roditelja postojeću kliničku sliku, ili pak boluju od neke hronične bolesti, recimo. Određeni broj mladih ljudi dolazi sa dijabetesom ili sa astmom, a to samo po sebi može doneti određene komplikacije - objašnjava prof. Stanojević.