Direktor Univerzitetskog kliničko-bolničkog centra Srbije prof. dr Milika Ašanin rekao je da će se sa kovidom boriti do kraja boriti Klinika za infektivne i tropske bolesti i kovid bolnica u Batajnici, čija se uloga u zdravstvenom sistemu tek sad vidi.
Istakao je da je, kada je reč o pacijentima, situacija u bolnicama bolja.
- U jeku epidemije u ovom poslednjem, četvrtom talasu epidemije, mi smo imali na dnevnom nivou i po 350 pregleda u našoj prijemno-trijažnoj ambulanti Klinike za infektivne i tropske bolesti, a u danu za nama imali smo 77 i taj trend je bolji - naveo je Ašanin tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku.
Kako je dodao, uz to ide i manji broj hospitalizacija i da je klinika na polovini popunjenosti kapaciteta, a da se uloga kovid bolnice u Batajnici u zdravstvenom sistemu Srbije tek sad vidi.
- Prvo, spasila je zdravstveni sistem decembra prošle godine, uvođenjem velikih bolničkih kapaciteta, a sada je omogućila i bolju organizaciju i redistribuciju pacijenata na nivou zdravstvenog sistema - objasnio je dr Milika Ašanin.
Istakao je da je prelazak Gradske bolnice na Zvezdari i KBC "Dr Dragiša Mišović" u ne-kovid sistem bio moguć samo zbog toga što postoji kovid bolnica u Batajnici.
Ašanin je naveo da je u jeku epidemije, 30. marta, u Batajnici bilo 913 pacijenata, od čega je na intenzivnoj nezi bilo oko 100 pacijenata, a na respiratorima 66 osoba, što su bili gotovo popunjeni kapaciteti.
- Na današnji dan, mi imamo 342 pacijenta, imamo četrdesetak pacijenata u jedinici intenzivnog lečenja i 19 pacijenata na respiratoru - kazao je Ašanin.
Istakao je da je od marta prošle godine Urgentni centar imao oko 120.000 pregledanih pacijenata, a pružio je oko 260.000 različitih pregleda.
- Mi osećamo i prisustvo drugih bolnica u zdravstvenom sistemu. Prvo je izašla "Bežanijska kosa", a danas, sutra izlaze dve velike bolnice i to će sigurno omogućiti da se naši pacijenti vežu za svoje bolnice gde su se i ranije lečili. Sigurno će nam biti lakše i suočićemo se sa situacijom da možemo slobodnije da radimo, da imamo više vremena i prostora, da imamo više dijagnostičkih mogućnosti i više mogućnosti za operacije - istakao je Ašanin.
Dodao je da se u poliklinici UKC Srbije godišnje obavi oko 340.000 pregleda i da nije bilo lako taj sistem prebaciti i razmestiti po objektima kliničkog centra, kao i da je bilo potrebno raditi u hodu.
- Meni se čini da u javnosti ne postoji ništa, nijedan komentar, da se to na neki način osetilo odlaganjem, neprimanjem terapije ili manjim radom u ambulantama dnevnih bolnica - rekao je Milika Ašanin.
Govoreći o lečenju nekovid pacijenata, Ašanin je naveo da su se trudili da se oni ne zanemare, pošto svaki drugi građanin Srbije boluje od kardiovaskularnih bolesti.
- Mi smo se trudili da se lečenje takvih bolesnika i intervencije u sali za kateterizacije i perkutarne koronarne intervencije sa implantacijom stenta održe i održali smo. Mi smo u našim salama za kateterizaciju obavili negde oko 4.000 intervencija. To je gotovo broj koji je malo manji od onoga koji smo imali 2019. godine - rekao je Ašanin.
Istakao je da je najveći zastoj zabeležen u domenu ortopedije i da je Klinika za ortopedske bolesti u dužem periodu bila sama, pošto je bolnica na Banjici dva puta ulazila na kovid sistem, ali da se sada otvara više prostora.
Pošto korona virus ostavlja posledice na srce, Milika Ašanin je rekao da jedan od pet pacijenata koji je oboleo od kovida ima posledice u vidu kardiovaskularnih bolesti.
- Oni koji su ranije imali kardiovaskularne bolesti ili oni koji su u toku lečenja kovida 19 imali srčane komplikacije, oni moraju da se jave i da obave pregled u periodu prvih mesec dana do tri meseca. Oni koji su ranije bili zdravi, a u postkovid periodu, tih je jako puno, imaju određene simptome koji se mogu dovesti u vezi sa srcem, oni ne treba da traže pomoć kardiologa kao prvi korak, oni treba da se jave u dom zdravlja svom izabranom lekaru, koji će ih dalje uputiti po potrebi kod kardiologa - kazao je Milika Ašanin.