Korona virus je u poslednja 24 sata potvrđen kod 6.036 osoba, a istovremeno je od posledica ove bolesti preminulo 61 pacijenata.
Testirano je 16,284 osoba.
Na respiratoru je 189 pacijenata.
Pre nešto više od 10 dana Evropska Agencija za lekove odobrila je još jedan najsavremeniji lek protiv kovida - pakslovid kompanije "Fajzer". Srbija je među prvima potpisala ugovor o nabavci leka i među prvima ga je dobila. Jelena Mitrašinović iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije za RTS je objasnila ko će moći da primi lek i kako se koristi.
Pakslovid, koji je nedavno stigao u Srbiju, je antivirusni lek, koji se sastoji iz dve komponente. Jelena Mitrašinović iz ALIMS-a je, gostujući u Dnevniku RTS-a, objasnila da je radna grupa Ministarstva zdravlja, na čijem je čelu dr Goran Stevanović, odlučila da se prve količine ovog leka distribuiraju u tercijarne ustanove gde će se odlučivati o daljoj primeni.
- Pakslovid je kombinacija dve aktivne supstance koje se nalaze u odvojenim tabletama. Prvi aktivni princip, nirmatrelvir, blokida dejstvo enzima koji je potreban za replikaciju virusa. Druga aktivna komponenta, ritonavir, zadužen je u ovoj kombinaiji da usporava razgradnju prve aktivne supstance što omogućava da duže ostane u organizmu, i to u onim koncentracijama koje su dovoljne da se spreči replikacija virusa - navela je Jelena Mitrašinović.
Prema njenim rečima, ovaj lek deluje tako što sprečava razmnožavanje virusa u organizmu domaćina.
Ističe da je sa terapijom najbolje započeti što pre od pojave prvih simptoma koronavirusa i to u roku od pet dana.
- Lek je u obliku tableta, uzimaju se oralno, uzimaju se dve tablete prve kompoente, plus jedna druge, to znači po tri talbete na 12 sati, terapija traje pet dana i sprovodi se u kućnim uslovima - navodi Mitrašinovićeva.
Smatra da je od ovog leka realno očekivati da će smanjiti potrebu za hospitalizacijom, što će značiti rasterećenje celog zdravstvenog sistema. Ukazuje i na podatke iz kliničkih studija koje su pokazale da je lek efikasan 89 odsto u smanjenju stope hospitalizacije i smrtnost ishoda.
- Bezbednosni profil je zadovoljavajući što potvrđuju neželjene reakacije u kliničkim studijama, koje su blage - poremećaj ukusa 5,6 odsto, dijareja, glavobolja i povraćanje. Ali kad govorimo o bezbednosti leka u realnom životu, van uslova iz kliničkih studija, važno je obratiti pažnju na mogućnost interakcije ovog leka sa brojnim drugim lekovima koji su deo hronične terapije mnogih bolesnika - ukazuje Mitrašinovićeva.
Objašnjava da jedna komponenta leka - ritonavir - zbog načina metabolisanja u organizmu ima značajan potencijal da stupa u interakcije sa mnogobrojnim lekovima što bi moglo da dovede do neželjenih efekata ili pak da umanji dejstvo pakslovida.
- Iz tog razloga je i odluka na nivou Ministarstva zdravlja da se odluka o propisivanja leka donosi na tercijarnom nivou i podržana je protokolom broj 13 koja je uvrstila pakslovid, naveden je spisak lekova koji ne smeju da se koriste u isto vreme sa pakslovidom - ističe gošća Dnevnika.