Prema svim izgledima na jesen nas očekuje četvrti talas korone, a kako će on izgledati primarno zavisi od broja vakcinisanih. Baš zbog imunizacije, postavlja se pitanje ko će biti prvi na udaru - da li nevakcinisani, hronički bolesnici ili neko treći?
Koliko bude vakcinisanih ljudi u Srbiji do jeseni direktno će se odraziti na to kako će izgledati četvrti talas korona virusa kod nas. Ukoliko procenat vakcinisanih bude visok, kovid neće imati previše prostora da zatalasa krivu na jesen. Međutim, ako vakcinacije bude stagnirala, korona virus bi mogao da se "povampiri" i napravi veće probleme, prvenstveno medicinskom sistemu.
Ipak, kako bi ovogodišnji jesenji talas korone mogao da se razlikuje od prošlogodišnjeg kada pamtimo i najveći broj zaraženih tokom ove pandemij? Logično, prva razlika je što sada imamo vakcinu i baš zbog toga bi neke druge kategorije stanovništva bile najugroženije tokom jeseni.
- Najugroženiji će biti oni koji nisu vakcinisani uopšte, posebno ako virus nastavi da mutira i postaje virulentniji. Pa čak i od najstarijeg stanovništva ukoliko je vakcinisano i razvilo je imunitet. Oni su bili i prioritet jer su svakako ugroženi, ali ja pretpostavljam da su se oni već vakcinisali. Ukoliko se nisu vakcinisali onda oni u prvom talasu predstavljaju prvu liniju za virus. Virus će naći takve organizme i onda mogu da razviju veoma teške oblike bolesti - objasnila je dr Tanja Jovanović, virusolog i član Kriznog štaba.
Jovanović je objasnila da će na udaru prvenstveno biti one grupe koje se generalno smatraju najugroženijim, a pored nevakcinisanih, to su stariji, gojazni i hronični bolesnici.
Sa njom je saglasan i dr Dragan Delić, infektolog, međutim, on smatra da su najugroženiji oni koji se nisu vakcinisali, dok one grupe stanovništva koje se tradicionalano smatraju najosetljivijim vode više računa.
- To zavisi od individualnog sprovođenje epidemioloških mera. Dakle, oni koji znaju da imaju neku hroničnu bolest ili imaju više od 65 godina logično bi bilo da vode više računa o epidemiološkim mera i više ih poštuju. Međutim, ukoliko se ne pridržavaju i još se nisu ni vakcinisali, svakako će biti prvi na udaru - objašnjava za "Blic" Delić.
Ipak, kod nas je veliki broj nastarijeg stanovištva je vakcinisano, ali, nažalost, kod pojedinih se nisu razvila antitela. Dok sa druge strane, kako nema zvanične potvrde koliko dugo traju antitela stvorena vakcinacijom. U prvi mah stav je bio da je u pitanju šest meseci, a mnogima će do jeseni "isteći" antitela.
Bahrein je ova pitanja rešio trećom dozom vakcine.
Zdravstvene vlasti Bahreina, bogate ostrvske države u Persijskom zalivu, odlučile su da će svi vakcinisani cepivima kineskih proizvođača, a koji spadaju u ugrožene grupe, dobiti kao buster dozu jednu dozu vakcine Fajzera.
Svi iznad pedeset godina, gojazni i hronični bolesnici, dobiće jednu dozu Fajzera, čak iako su potpuno vakcinisani sa kineskim vakcinama, piše Volstrit žurnal. Davanje trećih doza počelo je krajem maja meseca.
Bahrein, gde je potpuno vakcinisano 47 odsto stanovništva, nenadano se našao u novom talasu korona virusa i treća doza je pokušaj da se novi talas zaustavi. Za davanje treće doze odlučili su se i Ujedinjeni Arapski Emirati i Sejšeli.
- Još uvek se vrši praćenje trajanja efikasnosti vakcine. Ona će sigurno trajati duže od šest meseci, a verovatno i nekoliko godina. Ono što predstavlja problem jeste pojava novih varijanti virusa gde se smanjuje efikasnost vakcine. Pogotovo za ovu indijsku varijantu koja je najviše odmakla od originalne varijante i efikasnost nekih vakcina je između 85 i 88 odsto. Što znači dovoljno dobro efikasna i štiti nas od teških formi bolesti - obajašnjava dr Jovanović i dodaje:
- Što se tiče treće doze, praćenje dinamike humoralnog odgovora kod vakcinisanih osoba još traje. Nije pokazano da dolazi do nekog drastičnog smanjenja antitela koji zahteva novu dozu vakcine - kazala je Jovanovićeva.
Još jedna kategorija koja bi mogla da bude ugrožena u ovogodišnjem jesenjem talasu korona virusa jesu deca.
Istraživanja su pokazala da je vakcina proizvođača "Fajzer" bezbedna za upotrebu i kod tinejdžera uzrasta od 16 do 18 godina. Nakon što je "fajzer" odobren od strane Evropske agencije za lekove (EMA) za upotrebu na tinejdžerima širom EU, naš ALIMS je ovu odluku ispratio. Ubrzo nakon toga, EMA je istu vakcinu odobrila i za mlađe adolescente uzrasta od 12 do 15 godina, a očekuje se da će ALIMS u narednim danaima odobriti isto.
Dakle, ukoliko se do jeseni ništa više ne promeni, izvesno je da će deca mlađa od 12 godina ostati nevakcinisana. Tada ona ostaju izložena virusu i predstavljaće odlačinog provodnika korone.
- I oni mogu da obole i da imaju tešku formu. Vrlo retko mogu da imaju te fatalne forme, to je izuzetno retko, to je raritet, ali mogu da se zaraze. Mogu da dobiju upaliu pluća, to su već pokazali Kinezi. Ali važnije je da oni mogu da budu izvor infekcije. Odnosno osobe u koima će se virus razmnožavati, a razmnožavanje može da se promeni, da mutira. Oni predstavlju epidemiološki problem - zaključio je dr Delić.