Dete se uvodi u kulturu i strašenjem mitološkim bićima. Kod svih slovenskih naroda postoji niz personifikacija koje služe samo za strašenje dece (da ne plaču, da ne prave nered u kući, da se ne kupaju u reci kada je to rizično, da ne idu sama u šumu, da ne prilaze bunaru, da ne gaze žito ili grašak, da poste, uče molitve, da ne psuju itd.), npr. kod Srba – bauk, babučka, baba roga.
Bauk se danju krije po uglovima zapustelih kuća, rupama i mračnim mestima, otuda vreba žrtvu da je ugrabi, odnese, udavi i proždere: "Pogle, otac, kraj šuštava luga, zar ne vidiš noćnoga bauka. Oko kule šikarje poraslo, u šikarju vuci i bauci. Lisna goro, vatrom sagorela, (jer) u tebi nigde ništa nema… niti vuka, nit’ ljuta bauka."
U jednoj dečjoj narodnoj uspavanci majka peva detetu: "Nesanke ti voda odnijela, gdeno nema vuka ni bauka."
Bauk se goni vikom, lupanjem i svetlošću, a tako se gone i medvedi.
Baukov onomatopejski izraz "bau", njegov trapavi hod "bauljanje", po kojima je i nastao naziv bauk, njegova mesta prebivanja, proždrljivost i druge osobine upućuju na to da se baukom nazivao medved, a ne vuk, kako misle neki pisci. Naziv medved nije se spominjao da se ne bi deca plašila, pa se mesto njega upotrebljavao hipokoristik bauk, kao što se upotrebljava za zmiju, lisicu, vuka i druge zverove.
Medved je danas retka zver u našim planinskim krajevima, a u nekim se o njemu zna samo po predanjima. Ali se svuda zna da je to opasna zver: "Selo jače od medveda". Zato se u narodu njegov naziv zamenjivao eufemizmom baja, bauk. Ostatak relativno starijeg, mogućno i prastarog straha od medveda održao se u običaju i svetkovanju Mečkinog dana (30. 11.).
Koliko je verovanje u bauka rasprostranjeno u našem narodu govori veliki broj narodnih umotvorina, toponima poput Baukove glavice u Hercegovini i izreka u kojima se on pominje:
Narodna zagonetka:
– Otud ide bauk, stade dece jauk?
Odgonetka: Orasi
Pogledajte domaću emisiju o ovom autentičnom srpskom mitološkom biću: