Lidija Stojanović je imala 12 godina kada joj je dijagnostikovana bolest koja napada jetru - autoimuni hepatitis. Tokom godina stanje joj se pogoršavalo, da bi 2012. zamalo umrla.
Jedini spas bila je transplatacija jetre. Kaže da je čekanje na organ koji će joj produžiti život bilo gore od same bolesti, a samu operaciju dočekala je tek 2018. godine.
Pre toga, na žalost, jedna druga dvadestogodišnjakinja morala je da izgubi život.
- Kad bi se bilo ko našao u situaciji da mu treba organ, shvatili bi koji je značaj transplatacije. Dobila sam organ od devojke koja je imala 20 godina, čiji su roditelji, koji su u tom najtežem trenutku izgubili ćerku, ipak rekli da i na taj način produžili moj život -navodi arhitekta Lidija. Lidija je zbog podmukle bolesti povraćala krv, a stanje su lekari ocenili kao kritično.
Čekajući na transplataciju koja se u tom trenutku nije radila u našoj zemlji, otišla je u Italiju gde je na organ čekala više od dve godine. Potom se vratila u Srbiju, gde je morala da čeka još četiri godine, ukupno šest.
- U trenutku kada su me operisali rekli su mi da je jetra bila u toliko lošem stanju da bih mogla da živim još dva, tri meseca - priča Lidija.