- Ja sam živeo u Jugoslaviji i otišao sam 1980. godine u Nemačku. Oženio sam se 1978.
godine i moja supruga i ja nismo odmah hteli bebu. Kada sam došao u Nemačku
intenzivno smo radili na tome da dobijemo prinovu. Žena je otišla kod ginekologa, rekli su
joj da je sve u redu, dali su joj neke tablete. Ona je tada imala 21 godinu, a ja 23
- Njen doktor je onda rekao da ja odem kod urologa. Otišao sam i došli su podaci da je kod
mene sve u redu, ali da supruga i ja nismo kompatibilni. U Institutu u Kelnu su nam
dokazali da nas dvoje ne možemo imati zajedno, a da možemo imati sa drugim ljudima.
Mi smo se onda odlučili da usvojimo dete, ali je procedura u Jugoslaviji bila takva da su
prednost imali ljudi koji žive u Jugoslaviji ispred nas koji smo bili u inostranstvu.
Moja porodica je znala da bih ja usvojio decu, a znali su i drugi. Tada sam upoznao izvesnog Dragana, preko moga očuha. To se dogodilo u Bugojnu, u kafiću, jula 1988. godine. Dragan je meni rekao da je pravnik i da je studirao u Beogradu, onda je počeo da me ispituje za fizički izgled moje žene. Ja nisam znao o čemu se radi. Odmah sam shvatio da je moj očuh znao da će on meni naime pomoći.
Pitao me je kakvo dete želim, ja sam rekao da bih voleo žensko i da bude crnka kao moja žena. Rekao mi je da ima doktora u Beogradu i da će me to koštati 10.000 maraka, odnosno 15.000 ako želim blizance.
Predstavio mi je celu ideju kao da je u pitanju usvajanje. Tražio mi je broj telefona i ja sam mu dao broj moje majke. Posle par dana me je pozvao i mi smo došli u Beograd. Ulazimo u ulicu Dimitrije Tucovića, skrećemo desno i parkiramo se kod bolnice. To je bila gradska bolnica Zvezdara. Ulazi on, bio je desetak minuta unutra, nakon čega ponovo dolazi po mene. Vodio me je kroz hodnike, stajao je tu jedan doktor, kancelarija je bila lepo opremljena sa kožnim foteljama. Tu je bio jedan krupniji doktor oko 55 godina, bio je ljubazan. On je mene ubeđivao da su to deca studentkinja koje su se porodile i koje ne žele tu decu.
Doktor je iz sažaljenja ponavljao kako se ta deca vuku po domovima i ponovio mi je cenu od 10.000 maraka, dok su blizanci 15.000, pod uslovom da je jedno dete od blizanaca muško, a drugo žensko. Rekao mi je takođe da se uplate vrše kod njega lično i da on sređuje sve papire. Rekao je da ako uzmem dete, na rodnom listu će pisati da ga je moja žena rodila. Nudio mi je i opciju da slažem svoju rodbinu i prijatelje kako ću ići u Nemačku, a da će on tu u Beogradu voditi papire kako je moja žena lečena tu i da će posle devet meseci to izgledati
kao da se tu i porodila. Meni je u tom trenutku sve zvučalo logično. Ništa nisam sumnjao i sve sam mu verovao.
Dok smo mi vodili razgovor u kancelariji, jedna sestra sa repom je ulazila i izlazila dva ili tri puta i onda je on njoj rekao da mi donese beli mantil.U tom trenutku mi je rekao da ćemo uskoro otići u spavaonicu gde se nalaze majke i da tamo stavim ruku na šipku kreveta majke koja mi odgovara da bude majka njihovog deteta. Kada smo ušli u spavaonicu gde su bile majke oko dva posle podne, neke su sedele na krevetu i samo su ćutale. On je išao od jedne do druge i sa najboljom namerom im se obraćao. Zapazim ja jednu ženu koja je ličila na moju suprugu i stavim ruku na krevet. Ta majka je imala otprilike 20 godina.
Lekar me je posle toga uveo u prostoriju gde su bile poređane bebe. Prolazimo mi i ja uočim, bila je treća ili četvrta beba po redu, ličila je na anđela. Ja sam stao i zagledao se. Imala je dugačke trepavice i on je rekao da je lepa, ja sam rekao da je anđeo. Tada mi je izgovorio rečenicu koja je promenila sve "Marko biraj", kad je on to rekao meni se stvorio nekakav neprijatan osećaj i odgovorio sam mu da moram da se posavetujem sa suprugom nakon čega smo izašli iz bolnice.
Ja sam mogao tu bebu poneti odmah kući, ali nisam mogao to uraditi. Ja sam imao taj novac ali nisam želeo da to uradim. Kada sam izašao, Dragan me je čekao pred bolnicom i pitao me je dokle smo došli. I njemu sam rekao da najpre želim da vidim i da razgovaram sa ženom. Mi smo se vratili i ispričao sam ženi šta se dogodilo. Ona mi je odgovorila da deca nisu paradajz pa da se tako uzimaju nakon čega smo odustali od te ideje i više
nikad se nismo obratili tim ljudima. Dragan je mene zvao više puta nakon toga, ali ja sam to odbio. Da sam uzeo bebu i 30 godina govorio da nije usvojena, ja ne bih mogao tako živeti. Suze ovih majki su me naterale da ovako javno istupim.