Oko 800 medicinskih sestara je u poslednjih sedam godina napustilo zemlju i otišlo u Nemačku, uz podršku jedne državne institucije - Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kroz projekat "Tripl vin", koji je realizovala NSZ, godišnje je posao u ovoj zemlji dobijalo 110 medicinskih sestara i tehničara.
Projekat je deo Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, a na osnovu Sporazuma o posredovanju i privremenom zapošljavanju radnika, državljana Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj zaključenog 2013. godine.
Pre nekoliko dana pojekat je stopiran i u ovoj godini preko NSZ u Nemačku neće otići nijedan naš medicinski radnik, a sporazum će biti i formalno raskinut.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je naglasio da Nemačka neće praviti probleme zbog obustavljanja konkursa i da je ova mera deo programa Vlade kako da smanji odlazak radnika, pre svega deficitarnih struka, iz Srbije u druge zemlje.
- Ove godine neće biti organizovan konkurs, a sledeće će biti sagledano raskidanje ugovora sa Nemačkom. Neko je ranije potpisao takav sporazum, ali toga više neće biti. - rekao je Đorđević.
Minimalne zarade medicinskih sestara u Nemačkoj je 2.000 evra bruto, odnosno posle nostrifikacije 2.400 evra. Ispod ovog iznosa poslodavci koji su imali ugovor sa "Triple vin" projektom nisu smeli da ponude potencijalnim radnicima.
Saradnja u ovom projektu bila je organizovana sa više od 200 poslodavaca širom Nemačke i ovo je bio jedini projekat na međudržavnom nivou. Kandidati nisu plaćali nikakve nadoknade za posredovanje, a sve troškove snosili su nemački poslodavci.
Za prof. dr Darka Marinkovića, sociologa rada, Srbija kao kandidat za pristupanje EU mora da poštuje evropske standarde, odnosno slobodu kretanja rada, kapitala i novca:
- Ako hoćemo u EU moramo da se otvorimo za pomenuta kretanja, ali svakako da ne bi trebalo da NSZ ili država na ovaj način podržavaju odlazak naših ljudi u inostranstvo. Stabilizovanje monetarnog sistema, nove investicije i postepeni izlazak iz krize stvorili su uslove za kvalitetniji život i standard ljudi. Međutim, mislim da je odluka o traženju posla u inostranstvu danas više uslovljena psihološkim momentom - rekao je Marinković.
Prof. Marinković smatra da državni vrh mora da podstiče ljude da ostaju i da im za to ponudi određene benefite.
- Država napravi gotov proizvod, a onda dozvoli da on napusti zemlju. To je nedopustivo. I druge zemlje su se prilikom ulaska u EU sretale sa ovim problemom, ali je to regulisano uvođenjem kvota. Na taj način štitila su se tržišta obe države. Jedna nije ostajala bez radne snage, a u drugoj je njena cena ostala na pristojnom nivou - kaže profesor.
Prijavljivanje za učešće na pomenutom projektu išlo je isključivo preko NSZ, pa je ovo bio jedini kontrolisani način odlaska u Nemačku. Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je ukidanje konkursa NSZ pogrešan potez.
- To neće smanjiti odlazak medicinskog osoblja u Nemačku, niti bilo koju drugu zemlju. Na ovaj način je sve bilo regulisano propisima i radnici su imali zaštitu. Samostalan odlazak je mnogo rizičniji - smatra sagovornik.