Decenijama slušamo priče o tome kako je komunistički režim na čelu sa Josipom Brozom Titom mučio i ubijao svoje političke neistomišljenike na Golom otoku.
U godini za nama novinar i publicista Darko Zlojutro objavio je knjigu pod nazivom "Goli otok u Beogradu", koja baca novo svetlo na dešavanja u vreme tihog rata Tita i Staljina, ali i prevaspitavanja svih koji nisu mislili kao KPJ u to vreme.
- Mislim da ova tema nikada još uvek u Srbiji nije zatvorena i dovoljno istražena. Potrebno je o njoj pričati, pisati kako se sve žrtve ne bi zaboravile i kako bi smo im se na neki način odužili.
- Da, nažalost istorija Balkana je bila krvava i turbulentna. Ako se samo pogledaju zloglasne jame po Hercegovini, ustaški logor u Jasenovcu, onda se to najkrvavije mesto zaista može dovesti u pitanje. Ali ako se u obzir uzme momentum nastanka logora na Golom otoku, a to je period kada je u Jugoslaviju došla sloboda, kada je Drugi svetski rat završen. I kada pogledate kako su ljudi, ponavljam u slobodi mučeni i ubijani samo zato jer su mislili drugačije od Tita, jer su voleli Staljina i Rusiju, ali i zato jer su ispričali neki vic u kafani, pa ih je neko lažno prijavio, ili su stradali zbog lepe žene onda zaista možemo reći da se radi o najkrvavijem ili najsurovijem mestu na Balkanu. Ono što bih želeo da istaknem jeste činjenica, koja govori da je na Golom otoku ubijeno najviše Srba od svih drugih naroda iz Jugoslavije. Ne bih se zakleo da je taj podatak slučajan.
- Jesam, posetio sam to mesto kao mlad novinar. Išao sam na Goli otok sa čovekom koji je prvi put nogom kročio u taj logor kao kažnjenik. Znate svaka gradjevina, svaki kamen tamo isklesan je ljudskom rukom udarcima kamen o kamen, a svako drvo koje je niklo, izraslo je tako što su mu kažnjenici svojim golim telima pravili hladovinu od sunca... Milion kamenja je tamo a više miliona suza i kapi krvi prolivenih.
- Da, knjiga je malo drugačije dizajnirana i štampana, a u njoj se nalaze ekskluzivne fotografije kako izgleda ovo mesto danas. Od Petrove jame, do zatvoreničkih ćelija, upravničkih zgrada i bunkera.
- Za sada odlično, još malo i prvi tiraž je rasprodat. Želeo bih da naglasim da je kompletan prihod od prodaje, znači svaki dinar namenjen u humanitarne svrhe. Tačnije za pomoć deci Prihvatilišta. Želeo bih da zahvalim Gradu Beogradu na podršci, ali i mom timu Bojanu Vlajiću i Ivani Vujnović na pomoći, jer su se i oni odrekli svog honorara za pomoć deci.
- Osim u knjižarama, a zbog problema koje je izazvala pandemija virusa korona snašli smo se i prodaje se onjiga online. Možete je poručiti porukom meni u inboks na Fejsbuku ili Instagramu i knjiga stiže na kućnu adresu. Želeo bih da se zahvalim svim ljudima koji učestvuju u ovoj humanitarnoj akciji, kao i vašem portalu, jer tako činimo dobre stvari. Pomažemo deci i ostavljamo mladjim naraštajima da čitaju i uče o jednoj istoriji koja je godinama bila zabranjena