Posledice koronavirusa su dugoročne, a desi se da “sačekaju” i do nekoliko meseci dok se ne ispolje, pa oboleli i ne posumnja da simptomi i bolovi koje proživljava, imaju bilo kakve veze sa kovidom-19. Najopasnija komplikacija koronavirusa, po rečima lekara, je začepljenje krvnih sudova, koje uzrokuje tromb, koji se može javiti pola godine, pa čak i godinu dana nakon preležanog virusa, a pojavljuje se kod sve mlađih osoba, kojima, ako ne reaguju na vreme, uzrokuje smrt.
Pojava tromboze, prema rečima lekara, povećana je pet puta kod pacijenata koji su se lečili od kovida ili imaju postkovid sindrom.
- Relativno lako sam se izborila sa koronom, a zarazila sam se još u aprilu ove godine, tačnije pre šest meseci. Imala sam temperaturu oko 37, osećala sam se malaksalo, a simptomi su trajali svega nekoliko dana. Nije bio u pitanju komplikovan oblik virusa, nisam imala težu kliničku sliku, pa tako nisam ni očekivala ozbiljnije posledice - priča za Nova.rs Dijana Milanović, iz Beograda.
Međutim, Dijanu je nedavno uplašio jak bol u levoj nozi.
- Listovi su me užasno boleli, jedva sam uspevala da se oslonim na nogu. Bol se potom često širila i na butinu i bilo je nepodnošljivo - priča Dijana kako su krenuli prvi simptomi, a ona, s obzirom da ima tek 45 godina, nije ni sumnjala na jednu od najtežih posledica koronavirusa – tromb.
Ispostavilo se da je upravo ova komplikacija u pitanju, koja se inače javlja kod osoba starijih od 60 godina.
- Primila sam heparin, kako bih izbegla dodatne, i moguće fatalne, komplikacije. Lekari su mislili da sam previše mlada za ovakve zdravstvene probleme, ali su takođe naglasili da postoji velika mogućnost da je reč o posledici kovida koji sam preležala u aprilu. Sumnje lekara su nešto kasnije potvrdile i analize. Rekli su mi da je vrlo verovatno reč o posledici korone, koja se u mom slučaju javila mesecima nakon što sam preležala bolest. Sada moram da mirujem i na terapiji sam heparinom. Jedina srećna okolnost je što smo brzo reagovali, a moglo je da bude fatalno - kaže Dijana, i savetuje sve koji su imali koronu da obrate pažnju na svoje zdravlje, jer opasne posledice dugo vrebaju.
Tromb, ali i druge teške komplikacije koronavirusa, mogu se javiti i posle godinu dana.
- Zdravstveno stanje je individualno, razlikuje se od pacijenta do pacijenta. Kod nekoga može proći i više od godinu dana od kako je preležao kovid, pa da se jave posledice, odnosno postkovid sindrom. Najopasnije je što se postkovid javlja i kod mlađih ljudi, tu nema pravila. Tromb se sada može javiti kod osobe koja ima preko 70 ili 80 godina, ali i kod onih od 40 ili 50. Svi se moraju čuvati i odlaziti na redovne preglede, makar u prvih godinu dana. Bez obzira da li postoje neke tegobe, svako ko je preležao kovid, jednom u tri meseca bi trebalo da uradi kompletnu krvnu sliku i d-dimer, kako bi bar donekle imali uvid u svoje zdravstveno stanje - objašnjava za Nova.rs internista-kardiolog prof. dr Branislav Milovanović, predsednik Udruženja za neurokardiologiju.
Prema njegovim rečima, postkovid sindrom predstavlja sistemski problem za organizam čoveka, a posledice mogu da zahvate pluća, srce, nervni sistem ili štitnu žlezdu.
„Osim ovih, javljaju se i problemi sa pamćenjem, neurološki problemi – mravinjanje, drhtanje i utrnulost ruke ili noge. Pacijenti se bore i sa anksioznošću i napadima panike. Javljaju se i problemi sa digestivnim traktom – zatvori ili dijareje. Mogu biti dijagnostikovani i hašimoto, policistični jajnici, insulinska rezistencija“, navodi dr Milovanović, profesor na Medicinskom fakultetu.
Kod ljudi koji su kod kuće preležali kovid i imali blage ili nikakve simptome, može se javiti promena na krvnim sudovima i mesecima kasnije, a da oni toga uopšte nisu svesni.
- Te promene mogu dovesti do tromboze i do smrti. Nažalost, to je nešto što ne možemo da predvidimo. Nikakvim medicinskim skriningom ne može se uvideti da nastupa tromboza i zato je postkovid tihi ubica. Čovek se može osećati sasvim dobro, ali nikad ne zna kad će neki od krvnih sudova da se zapuši. Koronavirus ne izaziva samo upalu pluća, već je to sistemska bolest koja dominantno napada endotel krvnih sudova i tu pravi štetu, razara ih i stvara uslove za krvne uguške i začepljenja krvnih sudova. A onda, šest meseci posle kovida, čovek doživi infarkt miokarda ili šlog - kaže za Nova.rs pukovnik docent dr Ivo Udovičić, sa Vojnomedicinske akademije, koji je bio i komandant vojne kovid bolnice Karaburma.
Naime, svaki deseti pacijent koji je bio zaražen koronavirusom ima postkovid sindrom, što su pokazali podaci zemalja članica Evropske unije, a prema ovoj računici, u Srbiji oko 200.000 ljudi ima zdravstvene posledice postkovida.