Potpukovnik dr Mirko Dolić, psihijatar Klinike za psihijatriju VMA, ima deset godina specijalističkog iskustva, a odnedavno je dobrovoljac u kovid bolnici VMC "Karaburma".
Situaciju i borbu sa koronom opisuje kao ratno stanje, i upozorava šta nas posle korone čeka i zbog čega sada nikako ne bismo smeli sebi da ponavljamo da ćemo "izneti na leđima - bez pomoći, stres koji proživljavamo.
- Vanredno stanje ne pita da li ste psihijatar ili internista, bitno je da smo svi u ovome zajedno. Kolege i ja smo na prvoj liniji fronta, do sada su psihološku pomoć pružali psiholozi, ali se sada pokazala potreba i za psihijatrima - rekao je on.
U kovid bolnici zatekao je strah, bespomoćnost... Pacijente koji su suočeni ne samo sa neizvesnošću bolesti, već i činjenicom da ona može izazvati gušenje, što je jedan od najtežih strahova koje čovek ima.
- Normalna je pojava osećanje straha, ali danas pričamo o patološkom strahu, imamo spoljašnji faktor, zaraznu bolest. Ali kod nekih ljudi strah ide iznutra, jer u bolnici su, imaju lekare oko sebe, znači nije to ono što ih plaši. Tu je i anksioznost, slobodnolebdeći strah, i svi su u istim pozicijama, bilo da je reč o lekaru, starom, mladom... Ljudima je potrebna i podrška lekovima, ona je kratkotrajna, ali delotvorna. Strah od gušenja upravo sada postoji, a jedan je od najtežih koje čovek može da ima - rekao je on.
Pacijentima je, kaže, potrebna lepa reč, neko ko će im objasniti više puta šta se dešava, da rezultati idu na bolje... Ali šta nas čeka nakon pandemije?
- Mi smo kao nacija dugo pod stresom, preživeli smo ratove, krize, i kao da smo otupeli, udari nas više ne pomeraju. Akutni stres se dešava u trenutku suočavanja s događajem i može trajati do mesec dana. Posle toga, ako se ne reši, prelazi u hronični. Usled ta dva stresa može doći do mentalnih smetnji, razdražljivosti, zamora, problema sa spavanjem, gubitka ili povećanog apetita, preterane brige, depresije, zloupotrebe narkotika ili alkohola... Hronični stres može izazvati i PTSP, posttraumatski stresni poremećaj - objasnio je on.
Dok su lekari svesniji i lakše prepoznaju simptome, spremniji su da potraže pomoć i uzimaju lekove, "običan" svet slabije prihvata da ima mentalne probleme.
- Prva reakcija je, nisam ja lud da idem kod psihijatra, druga je, ma mogu ja to da "nosim", i obe su tačne. Niste ludi, i možete da iznesete to. Ali, po koju cenu? Ljudi mogu svašta da izdrže, ali organizam ne može. On je kao ekspres-lonac, podiže pritisak ali negde mora da napravi ventil, i to radi kroz anksioznost i mentalne smetnje. Ta anksioznost koju sada nosite, i mislite kako vi to možete sami da rešite, stvara psihosomatske bolesti. One ostaju za ceo život, a anksioznost se leči prosečno za tri do šest meseci - rekao je doktor Mirko Dolić.