Prema rečima profesorke doktorke Tanje Jovanović, virusologa i prodekana za nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u maju ili junu sledeće godine verovatno više nećemo imati epidemiju kovida-19 već će se beležiti samo sporadični slučajevi. A ovaj treći talas virusa korona, koji je veoma jak, trebalo bi da prođe do kraja decembra, pa bismo u novu 2021. godinu mogli da uđemo s povoljnijom epidemiološkom situacijom. To, ipak, zavisi od toga koliko će ljudi poštovati mere.
Profesorka ističe da je za viruse karakteristična osobina da mutiraju.
- To se posebno odnosi na viruse koji imaju organizaciju genetičkog materijala kao što je ovaj virus korona. Ali on je specifičan i po stopi mutacije koja se dešava u toku njegovog razmnožavanja. On koristi reparativne mehanizme da ispravi greške koje su se eventualno desile u toku razmnožavanja - objašnjava dr Jovanović.
Dodaje i da su dokazali da virus ne mutira mnogo.
- Mi smo u toku realizacije projekta o molekularnoj karakterizaciji genoma kovida-19 dokazali da virus ne mutira mnogo, da nije promenio neke specifične karakteristike. Genetičkim sekvencioniranjem smo dokazali da su se pojavile tačkaste mutacije na određenim karakterističnim mestima, ali ne u okviru "regiona" koji bi omogućio virusu da se specifično veže za ćelijski receptor. Varijabilnost virusa je posledica razmene genskih segmenata između različitih virusa korona - istakla je ona.
Doktorka je govorila i o tome koliko se infektivnost korona virusa zadržava u vazduhu kada zaražena osoba glasno govori ili kašlje i kija.
- Obično ostaje u aerosolu oko dva sata. Čestice padaju i na površine i koliko će se tu zadržati zavisi od nekih faktora. To je opasno u gradskom prevozu, prodavnicama, tržnim centrima, svuda gde cirkuliše veliki broj ljudi. Zato se i insistira na fizičkoj distanci - rekla je ona.
Kada je reč o tome što se sad registruje veći broj ljudi sa težom kliničkom slikom dr Jovanović ističe da je to zato što generalno imamo veći broj inficiranih.
Ona je objasnila i zašto sada ima dosta pacijenata u bolnicama sa teškom kliničkom slikom za koje se smatra da su ranije bili potpuno zdravi.
- Ishod jedne infekcije ne zavisi samo od virusa, već i od organizma koji virus napadne. Za sada još nije sve ispitano oko kovida-19. Zna se da razne druge bolesti koje osoba ima, kao što je na primer dijabetes ili neke druge metaboličke i kardiovaskularne bolesti, kao i oboljenja pluća, utiču na ishod infekcije. Dešava se i da naizgled zdrave osobe za koje se ne zna da imaju neku bolest razvijaju tešku kliničku sliku. To je zbog toga što imunski odgovor ima značajnu ulogu u imunopatogenezi bolesti - objasnila je dr Jovanović.