Naučnici Instituta Vinča trenutno rade na istraživanju genetičkih rizika za razvoj kliničke u sliku prilikom oboljenja kovida-19.
Rukovodilac na ovom projektu Maja Živković objašnjava da je reč o istraživanju koje treba da doprinese novim saznanjima koja određuju korelaciju između genetičkih parametara i kliničke slike pacijenata obolelih od covida-19 i na način da definiše koje osobe imaju predispoziciju za razvoj komplikovanih oblika oboljenja, a koja će imati samo blage simptome.
Ona je pojašnjava da prirodne genetičke različitosti među ljudima, poput različitosti krvnih grupa, mogu značajno da utiču na to da nakon inficiranja bolest može da se zakomplikuje, naročito ako pacijent ima i druge zdravstvene probleme, akutne ili hronične.
- To je kao da slažete slagalicu, za jedan deo slagalice su važne godine, za drugi pritisak, treći da li bolujete od još neke bolesti, kog ste pola i kakve genetičke varijante imate u određenim genima - rekla je Živković.
Što više delova spojite, kaže, slika će biti jasnija.
Rezultati ovakvih istraživanja, kaže ona, mogu značajno da pomognu i u proceni primene postojećih lekova u borbi protiv covida-19, a svakako je važno što Srbija ima svoje mesto u stvaranju novih saznanja i ističe aktivno učešće Instituta u svetskim inicijativama u ovoj oblasti.
Na započetom projektu, dodaje, koji traje već dva meseca radi šest molekularnih biologa sa Instituta, dok ovo istraživanje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Živković ističe da samo Institut Vinča, u Srbiji, ima kapitalnu opremu koja može da sprovede ovu vrstu genetičke analize za našu populaciju, ali da Srbija nema bazu podatka o detaljnoj genetičkoj strukturi populacije, što mnogi u svetu imaju.
Direktorka Instituta Snežana Pajović skreće pažnju da se u Vinči tradicionalno izučavaju molekularni mehanizmi multifaktorskih bolesti i naglasila da su prva istraživanja u oblasti molekularne biologije započeta u Institutu, gde je i osnovana prva laboratorija za molekularnu biologiju u regionu.
Ovakva vrsta istraživanja u oblasi molekularne biomedicine, napominje ona, omogućava mnoge kvalitativne pristupe u dijagnostici bolesti i terapiji kod kardiovaskularnih oboljenja, različitih vrta kancera, neurodegenerativnih oboljenja, dijabetesa i drugo, što ima za cilj poboljšanje kvaliteta i efikasnosti kliničke prakse.