Jedno mesto ne čine samo njegove prirodne lepote već njegovoj lepoti doprinose i ljudi koji su ovde živeli, žive ili su boravili u njoj. Bez ljudi svaka naseobina bi bila više geografski pojam bez sociološkog i kulturnog aspekta koji daje ono što nazivamo dušom samog mesta. Sokobanja nije izuzetak, njena prirodna bogatstva upotpunjena su uticajem ljudi koji u njoj žive ili su neko vreme proveli ovde.
Reljef, flora i fauna ovog podneblja učinili su ovo mesto dinamičnim i živim još od perioda praistorije, antike, srednjeg i novog veka o čemu nam svedoče mnogobrojni spisi istoričara, istraživača i naučnika. Očarani prirodnim lepotama mnogobrojni poznati, uticajni, ugledni, bogati i talentovani ljudi iz država u okruženju ali i iz cele Evrope ostavili su svoj trag u životu Sokobanje. U životu starosedelaca svaki gost ostavlja svoj trag i poseban uticaj na društveni milje ali ipak treba pomenuti neke od ličnosti koje su svojim zaslugama posebno obogatile biografiju ovog mesta.
Oni su zaslužili posebno mesto u istoriji Sokobanje jer su uloživši svoj talenat, bogatstvo ili ugled uticali da se ovo mesto razvije i postane ovakvo kakvim ga danas vidimo. Svoj doprinos dali su osavremenivši infrastrukturu, uticavši na razvoj nauke, kulture i turizma tako da bez njih ova banja pod Ozrenom ne bi bila ista.
U potrazi za nečim novim, drugačijim i lepšim, ovi ljudi su pronašli sve čemu su težili na obroncima Ozrena, u Sokobanji. U nekim periovima istorije, uživanje u lekovitim vodama i relaksacija u hamamu bili su privilegija bogatih i povlašćenih slojeva stanovništva. Danas su blagodeti ove banje dostupne i običnim ljudima pa je i broj posetilaca znatno veći.
Mihailo Jovanović rođen je u Sokobanji 19. augusta 1826 godine. Njegov otac Milovan i majka Marija, u Sokobanju su se doselili iz obližnjeg sela Trgovišta. Osnovnu školu završio je u Sokobanji. Posle osnovne škole, u Zaječaru i Negotinu je završio gimnaziju, a u Beogradu je učio Bogosloviju. Dok se školovao u Negotinu, bio je pitomac episkopa Dositeja, da bi kasnije u Beogradu bio pitomac mitropolita Petra. Svetovno ime Mihaila bilo je Miloje Jovanović.
Da je Sokobanja jedna od najstarijih, ako ne i najstarija banja u Srbiji vekovima se potvrđuje u zapisima mnogih istoričara i putopisaca. Među njima je i Feliks Kanic, austrougarski putopisac, arheolog , etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope.
U zapisima Feliksa Kanica može se pročitati da je Sokobanja veoma staro naselje, rimskog porekla i da je još u tom periodu u ovom naselju postojalo kupalište-balnea od koga je i potekao naziv banja.
Veliki srpski junak, Hajduk Veljko Petrović oslobodio je Sokobanju od Turaka, 1809. Hajduk Veljko je oterao Turke iz tadašnje Banje, današnje Sokobanje. U parku Borići podignuta je spomen česma ovom velikom junaku "Hajduk Veljkova česma".
Rođen je u Sokobanji 19. marta 1849. godine, a streljan na Kraljevici (Zaječar) 7. novembra 1833. godine. Ljuba Didić bio je trgovac i srpski političar. Na njegovo političko opredeljenje, veliki uticaj imali su Svetozar Marković i Vasa Pelagić. Didić je bio član Radikalne stranke i zahvaljujući svojim agitatorskim sposobnostima, ubrzo nakon učlanjenja izbija u njene prve redove. Imao je samo 28 godina, kada je 1877. godine izabran za opštinskog kmeta u Sokobanji, a 1878. godine na skupštinskim izborima izabran je za narodnog poslanika. Po dolasku u Narodnu skupštinu, Didić se ističe svojim opozicionim stavom protiv Liberlane stranke i režima Jovana Ristića. Nakon što je liberalna vlada pala, Didić aktivno učestvuje u borbi protiv režima Milana Piroćanca i Naprednjačke stranke. Protiv reakcionarnog režima Nikole Hristića koji je raspustio Skupštinu i počeo ukidanje građanskih prava, Didić je u narodu razvio široku delatnost.
Čuvene ličnosti ostavile su svoj trag na ovom mestu i svojim utiscima dale još jednu važnu preporuku svima koji razmišljaju o tome da ga posete. Naš čuveni književnik, Branislav Nušić, tvorac je poznate krilatice „Soko – banja, Soko – grad, odeš mator, dođeš mlad“ koja inspiriše mnoge da provere njenu istinitost i posete ovo mesto koje je podmladilo Nušića.
Ivo Andrić je prvi put posetio Sokobanju kao ilegalni gost 1942. godine. Tada je naslikao skicu crteža našeg poznatog slikara, Sokobanjca, Dušana Mickovića. Videvši da je Dušan skicirao stari sokobanjski grad, Ivo ga je zamolio za papir i skicirao uspešnu repliku Dušanovog rada koji mu se dopao. On je u još par navrata posećivao Sokobanju a 1971. godine zatekao se u njoj zajedno sa Mešom Selimovićem.
Među poznatim ličnostima, koje su u prošlom veku dolazile u Sokobanju zbog odmora ili lečenja, bila je i naša poznata književnica Isidora Sekulić. Davne 1914. godine, Isidora Sekulić, na predlog lekara, dolazi u Sokobanju da bi lečila pluća. Kada je došla u Sokobanju, Isidora je bila očarana sokobanjskim vazduhom i prirodom koja je okružuje. Pošto je ubrzo po njenom dolasku počeo Prvi svetski rat, Isidora ostaje u Sokobanji naredne dve godine. U tom periodu je čitala, pisala i prevodila. Isidora se u Sokobanji veoma brzo odomaćila i bila prihvaćena od strane meštana.
Za Stevana Sremca kažu da je bio usamljen, povučen i preosetljiv čovek, veoma šarmantan i uvek doteran. Učestvovao je u ratovima, bio je profesor i zakleti liberal. Nazivali su ga i srpski Čehov, a dnevna soba mu je bila i kafana. Lekare nije voleo, ali je po njihovoj preporuci došao u Sokobanju na lečenje. Poslednje dane proveo je u Sokobanji, preminuo je 12. 08. 1906. Preko puta kuće u kojoj je preminuo Sremac postavljena je bista a na kući spomen tabla.
O tome koliko je banja poznata i koliko je bila čuvena i u ranijim periodima govori nam činjenica da su je posećivali turisti iz dalekih krajeva (čak i iz Male Azije) kada nije bilo savremenih saobraćajnih sredstava niti puteva ali su oni ipak dolazili prelazeći ogromne udaljenosti na konjskim zapregama. Ako se dobar glas tako daleko čuo tada, kada nije bilo savremenih sredstava informisanja, ne čudi da Sokobanju i danas posećuje veliki broj gostiju iz inostranstva.
Interesantna je činjenica da je u XIX veku Sokobanja bila posebno mesto, namenjeno samo društvenoj eliti koja se ovde lečila ili odmarala. Kao centar društvenih dešavanja nju su posećivali i najugledniji ljudi u Srbiji pa čak i vladari.
Uzevši u obzir da je Sokobanja kao takva uspevala da zadovolji kriterijume najpovlašćenijih slojeva stanovništva ne dovodi se u sumnju činjenica da će i danas ispuniti očekivanja svakog posetioca.
Projekat je finansiran iz budžeta opštine Sokobanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.