"Bajontek" je u žižu interesovanja svetske javnosti dospeo nakon što su zajedno sa "Fajzerom" razvili vakcinu protiv virusa KOVID-19. Kako su sada objavili, po identično inovativnom principu razvili su vakcinu koja leči multiplu sklerozu.
U slučaju multiple skleroze, mRNK tehnologija (prvi put u istoriji medicine primenjena kod vakcine protiv korone) zaustavlja imunološki sistem organizma da napada neurone u mozgu i kičmenoj moždini, što sprečava dalji gubitak telesne funkcije (to je princip na kom nastaje multipla skleroza). Za sada, istraživanja koja su rađena na miševima pokazala su da je vakcina znatno popravila trenutno stanje, ali i sprečila napredovanje bolesti. Čak su vraćene i pojedine motoričke funkcije koje su bile izgubljene.
Ova vest odjeknula je širom sveta kao bomba, a ljudi koji su suočeni s ovom bolešću dobili su novu nadu za izlečenje. Predstavnica Društva multiple skleroze Srbije Dragana Šutović Ilić izjavila je za Srpski telegraf da ju je ova vest veoma obradovala.
- Imala sam priliku da pročitam ovu ohrabrujuću informaciju. Ova nova metodologija proizvodnje vakcine, s obzirom na to da se pokazala delotvorna u borbi protiv korone, uliva veliku nadu i za osobe koje boluju od multiple skleroze. Ali, osim toga, ipak moramo u obzir uzeti činjenicu da je u proteklim godinama bilo dosta najava za vakcinu protiv ove opake bolesti, koje na kraju nisu dale konkretne rezultate. Jer, morate shvatiti, da neko ko boluje od multiple skleroze, kad čuje vest da možda postoji lek i na kraju od toga ništa ne bude, doživi popriličan psihički pad. Sve u svemu, mogu da kažem da smo ovom vešću oduševljeni, međutim, ništa ne možemo uzeti tek tako zdravo za gotovo. Ja od srca priželjkujem da se ovako nešto obistini i nadam se i da hoće - kaže Dragana Šutović Ilić.
Multipla skleroza je autoimuna bolest koja češće pogađa žene nego muškarce (tri puta više). Ovo je bolest centralnog nervnog sistema i njena suština je da uzrokuje probleme u komunikaciji između mozga i ostatka tela. U krajnjem slučaju, multipla skleroza može da izazove pogoršanje i trajno oštećenje nerava, što dovodi do stravičnih posledica, poput velikih bolova, poremećaja u hodanju, govoru, nepokretnosti.
Doktori s kojima su juče kontaktirali još su oprezniji i odreda ističu da je rano za bilo kakve komentare. Kako nam je rekao jedan od njih, moleći da mu ne pominjemo ime, od miševa do ljudi dalek je put. Ipak, kako kaže, i najdalji put počinje nekim prvim korakom...