Rodila se 10. juna 1897. godine u Sankt Peterburgu. Tatjana je bila svetle puti, plavo-sivih očiju i lepe kestenjaste kose – nestvarna lepota. U palati se govorilo da je najlepša od četiri sestre i najsličnija majci Aleksandri, sa kojom je bila vrlo bliska. Štaviše, pričalo se kako je ona i najdraža caričina ćerka.
Bila je veoma bliska sa svojom 18 meseci starijom sestrom Olgom. Sa njom je delila sobu, svoje tajne i želje. Bile su toliko nerazdvojne da su dobile nadimak – Veliki par.
Ali, iako su obe bile princeze, odgajane su kao i njihove mlađe sestre Marija i Anastasija, sa određenom dozom strogoće. Spavale su na pomoćnim ležajevima bez jastuka, kupale su se svakog jutra u hladnoj vodi, a od njih se očekivalo da u slobodno vreme pletu predmete koji su potom davani u humanitarne svrhe.
Sestre Romanov nisu imale nikakvih dodira sa spoljašnjim svetom sve do Prvog svetskog rata, kada su Olga, Tatjana i mama Aleksandra završile bolnički kurs i brinule o ranjenicima kao medicinske sestre Crvenog krsta. Ovo je naročito odgovaralo lepoj Tatjani, koja je od malena bila praktična i imala prirodni talenat za vođstvo. Bila je rođena da rukovodi, pa su joj sestre nadenule i nadimak “Guvernanta”.
Bila je duboko religiozna i neprestano je, poput svoje majke, čitala Bibliju. Zajedno sa Olgom imala je čak i svoj puk u kome je bila počasni pukovnik; obožavala je da ide u inspekciju vojnika i uživala je simpatije i među njima, kao i među ranjenicima.
Ruski car Nikolaj II Romanov bio je netipično liberalan za vladara onog vremena. Pokazao je to u nekoliko navrata, a pogotovo kada je srpski kralj Petar I Karađorđević zatražio ruku njegove Tatjane za svog sina i prestolonaslednika Aleksandra I.
“Moje ćerke će same odabrati za koga će se udati”, odgovorio mu je pismenim putem, iako su dogovoreni brakovi bili normalna pojava onog vremena. Ali, primetio je da Aleksandar ne može da odvoji pogled sa njegove ćerke kada su došli u posetu.
Bračni pregovori su prekinuti zbog izbijanja Prvog svetskog rata, ali par je navodno razmenjivao pisma sve do tragičnog završetka porodice Romanov.
Tatjana se jedno vreme viđala i dopisivala sa rođakom Dmitrijem Jakovljevićem Malamom, koji je bio pripadnik carske vojske. Oduševio je ju neočekivanim darom – francuskim buldogom kojem je dala ime Ortipo.
Po izbijanju ruske revolucije 1917. godine, cela carska porodica uhapšena je i odvedena u Jekaterinburg. Iako su bili pod celodnevnim nadzorom, nisu oskudevali ni u čemu. Ruski je car bio oslobođen svih dužnosti i obavljao je sitnice kao svaki drugi muškarac – cepao je drva za ogrev, šetao imanjem i družio se sa svojom porodicom.
Postoje priče kako su se sestre Romanov zbližile sa tamničarima, i sa njima razgovarale tokom popodnevnog čaja kao sa poznanicima.
Naredne, 1918. godine, čitava porodica je zatvorena. Letnje večeri, 16. jula iste godine, car, carica Aleksandra i njihovo petoro dece izvučeni su iz svojih kreveta i odvedeni u podrum Ipatjevskog doma u kojem su se nalazili, gde su bačeni u okove.
Na tom mestu su bezdušno pogubljeni, zajedno sa poslugom i porodičnim lekarom. Sa prelepom Tatjanom ubijen je i njen voljeni pas Ortino.
Nakon ovoga zločina nastao je mit da je jedno dijete uspelo da preživi i nastavi život u unutrašnjosti Rusije. Na stotine teorija navodi da su boljševički odred smrti izbegli ili Anastasija ili sin Aleksej.
Vest o pogubljenju stigla je i na Solunski front, gde se Aleksandar I u suzama oprostio od nesuđene jugoslovenske kraljice.