Jedna od glavnih odlika pravoslavlja je svakako krsna slava, a tri osnovne stvari koje pripremamo za taj dan su sveća, žito i slavski kolač.
Postoji mnogo običaja vezanih za način spremanja slave, ali ono što često čujemo je polemika među ljudima šta se nakon slave radi sa svećom i slavskim žitom. Jedni tvrde da se i drugi dan slave pali sveća, a gosti se žitom služe sve dok se ne pojede.
Drugi zastupaju mišljenje da se nakon slave služi samo žito, ali se ne pali sveća, dok treći smatraju da su žito i sveća "rezervisani" isključivo za dan sveca kog obeležavamo. Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost Hristove nauke. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada želimo da je ugasimo to činimo sa slavskim vinom, a prethodno se prekrstimo.
Ipak, prema propovedanjima sveštenika, slavska sveća, koja je uglavnom dosta velika i ne dogori na sam dan slave, kada se ugasi stavlja se pred ikonu ili na neko drugo mesto u kući. Običaj je da tu stoji do sledeće godine, a pali se prilikom zajedničkih porodičnih molitvi.
Ako i dan nakon slave imate goste valjalo bi da se pomolite Bogu i upalite sveću.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, ali prvenstveno za pokoj duša svih predaka u tom domu. Vernici treba da znaju da se žito služi za duše upokojenih predaka.
Pšenično zrno u hrišćanstvu je simbol večnog života, smrti i vaskrsenja, kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod. Žito se služi gostima i ukućanima dok se ne pojede, jer je greh da se baci.