Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti načelno predviđa mogućnost obavezne vanredne imunizacije za sva lica ili za odredene kategorije, poput, na primer, zdravstvenih radnika, ali, kako se navodi u zakonu, obavezna vakcinacija mora biti u skladu sa preporukama SZO.
Skupština Srbije usvojila je u u novembru 2020. godine izmene zakona kojim se u članu 33. u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti, "može odrediti i preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv te zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti".
Obaveznu i preporučenu vanrednu imunizaciju, kako se navodi, naređuje ministar zdravlja, u skladu sa preporukama SZO, na predlog Zavoda uz saglasnost nadležne komisije.
Milan Antonijević, advokat i aktivista za ljudska prava, kaže da zakoni koji se bave sprečavanjem širenja zaraznih bolesti i te kako daju prostora za mnogo oštrije mere nego što su sada, pa čak i podrazumevaju obaveznu vakcinaciju svih kategorija.
- Vrlo je značajna i presuda Evropkog suda za ljudska prava, kojem su se obratili roditelji i deca iz Češke koja nisu primljena u vrtiće zbog nevakcinisanja, i gde je sud doneo odluku da je moguće uvoditi obaveznu vakcinaciju. Ova odluka stvara novu sudsku praksu. U slučaju epidemije radi se o interesu cele zajednice i o solidarnosti - kaže Antonijević, koji smatra da bi obavezu vakcinacije potencijalno prvo trebalo uvesti za zdravstvene radnike:
- Lekar se obavezao, polažući zakletvu, da će sve raditi za dobrobit pacijenata i on je radeći sa ranjivim kategorijama dužan da ih zaštiti tako što će biti vakcinisan. Nakon toga, ako se ne postigne puni efekat obavezna vakcinacija se može uvesti i za celokupno stanovništvo.
I Dragana Maletić, specijalista zdravstvenog prava KCS istakla je da postoji pravni okvir za obaveznu imunizaciju.
- Svaki pacijent ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i tela, ali to pravo nije bezuslovno i ograničeno je jednakim pravima drugih pacijenata - rekla je, dok je Vladica Ilić, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava rekao da Ustav načelno kaže da se ljudska prava mogu ograničiti, ako se to dopušta u obimu neophodnom da se svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu.