Proleće je vreme kada zmije izlaze iz svojih skrovišta. Kako nam dolazi još toplije vreme, možemo da očekujemo da se ova stvorenja još više razgmižu po selima, gradovima, prirodi. I sve dok su u svom staništu dobro je - zmije su korisne i zaštićene vrste, ali nevolja nastane kada se s njom susretnemo u gradu, u našem podrumu, domu ili dvorištu.
Kako je ispričao Vladica Stanković iz udruženja "Poskok", ova sezona krenula je baš aktivno. Jedna mala zmija uplašila je i prolaznike na užičkoj plaži.
Pamti se slučaj iz Jagodine, još krajem prošlog meseca, kada je Vladica uhvatio par poskoka. Mužjak i ženka, pozamašne dužine, oko 80 centimetara skrile su se u jednoj kući.
Kako se ovaj par našao u kući nije poznato, ali ono što se zna da su zmije već uveliko aktivne, jer činjenica da su i mužjak u ženka izašli iz hibernacije znači da kalendar ne vara. Mužjaci, inače tamni i sivkasti ranije izlaze iz hibernacije, a ženke, crvenkaste boje, čekaju još oko dve nedelje.
Vladica je predsednik Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine "Poskok", koje po prijavi građana izlazi na teren i iz urbanih sredina vraća zmije u prirodno stanište.
Zanimljiv je i slučaj Jovana Živkovića, koji je kod Rače pronašao zmiju dugu čak metar i po. Zmija se dobro sakrila u staroj kući, a Jovan ju je iznenadio - kada je sa prijateljima rušio kuću, otkrio je i ovu zmiju.
- Kolega je radio sa skipom, a ja sam traktorom preteravao šut i pomagao da raščistimo teren. Samo smo u jednom trenutku videli zmiju koja je izašla ispod cigli i bila je ogromna. Moja slobodna procena je da ima oko metar i po i da je poskok - rekao je za RINU, Jovan Živković.
Ipak, zmije koje su toliko velike i koje nas naročito plaše dužinom, zapravo, po pravilu nisu otrovne. Otrovnice pređu tek nekih pola metra, a retko su duge do 90 centimetara.
- Jedna od razlika između otrovnih i neotrovnih zmija je što su kod otrovnih uočljive žlezde na bočnim stranama glave, pa im je glava trouglastog oblika uz uočljiv vrat. Kod neotrovnih, glava manje primetno prelazi u telo i vrat nije uočljiv. Kod otrovnica je telo kraće, zdepastije, glava trouglasta, rep kraći i zašiljen. Otrovnice se obično nalaze gde ima kamena, serpentinska podloga, neotrovnice u visokoj travi, barska vodena sredina i u šumama - objasnio je za RINU Duško Brković, profesor biologije na Agronomskom fakultetu u Čačku.
A kakva je situacija u Beogradu? Zmije su uveliko viđane uz beogradske reke, a sezona tek predstoji, objasnili su raznije iz Zoohigijene.
- Zmija će sada biti više, to je uobičajeno. Naši ljudi su profesionalci, obučeni za hvatanje zmija. Nije dobro da građani sami hvataju zmije, jer one su zaštićene životinje, vraćaju se u prirodu i ne treba ih povređivati ni uznemirati - kazao je tokom vikenda direktor "Veterine Beograd" Budimir Grubić.
Poslednji slučaj zmije, a da je to objavljeno, zabeležen je kod OŠ "Branislav Nušić" u Beogadu. Reč je o pozamašnoj, ali verovatno neotrovnoj zmiji smuk, koja, međutim, nije došla iz prirode. Ubrzo posle fotografisanja, međutim, neko je zmiju pokupio.
I herpetolog je pretpostavio da je reč o kućnom ljubimcu jer je reč o smuku, ali takvom kakav se u prirodi ne nalazi na evropskom kontinentu.