ZAPADNI MEDIJI NAJAVLJIVALI NAPAD: Ovako su novinske kuće izveštavale uoči i nakon zločinačke "Oluje"
Cilj vojne operacije "Oluja" bilo je zauzimanje najvećeg dela teritorije Srpske Krajine i proterivanje Srba sa vekovnih ognjišta.
Zločinačka akcija je počela 4. avgusta 1995. godine na pravoslavni praznik Blage Marije u četiri časa posle ponoći kad su američke vazduhoplovne snage bombardovale dva radara snaga krajiških Srba.
Uz podršku NATO i jedinica Hrvatskog veća odbrane i Armije BiH prvo je okupirano područje Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, da bi samo dan kasnije hrvatska vojska ušla u gotovo napušten Knin (glavni grad nekadašnje RSK) i istakla hrvatsku zastavu.
Šta su mediji prenosili tih dana
Srpski mediji su tog 4. avgusta prenosili vesti o stanju i politici u Beogradu, Bosni, Krajini i SAD-u.
Iako je situacija bila teška, nije se moglo naslutiti da će baš tog dana doći do surove akcije i da će se prekršiti sva pravila ratovanja.
Počinjeno je etničko čišćenje uprkos činjenicama da se spomenuta oblast nalazila pod zaštitom UN-a i da su predstavnici bivše RSK u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju ( Plan 3.4).
"SAD prećutno dozvolile hrvatski napad" - bila je naslovna strana "Politike" koja je prenela izjavu jednog američkog diplomate. On je izjavio da SAD "nisu u stanju" da pošalju snage u Bihać, ali da nije loše da to Hrvatska učini.
OVO JE ISTINITA PRIČA: Zbog sigurnosti porodice, njihova imena ne otkrivamo, a sve ostalo ostaje u Benkovcu
Rečenica Baje Malog Knindže kida dušu: Najoštrija poruka Hrvatima zbog koje će se zamisliti!
"Počela je RAFALNA PALJBA, u kabini su mi već svi bili MRTVI. Nisam mogla da ostavim SINA da ga rastrgnu zveri!"
S druge strane "Vašington post" je pisao o tome da su mogući napadi hrvatske vojske na teritoriju Krajine ukoliko bi propali tadašnji diplomatski pregovori u Ženevi. Zvaničnici su tada saopštili da je administracija američkog predsednika Bila Klintona dala prećutnu saglasnost hrvatskom napadu na Krajinske Srbe.
- Pružiti punu podršku predsedniku Miloševiću - bio je zvaničan stav Moskve što su tada preneli brojni mediji.
Tadašnji predstavnik Uprave za štampu i informacije ruskog MIP-a Mihail Demurin istakao je važnost pune podrške tadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću.
- Valja podržati sve one koji su za mir, a ne dozvoliti da se upotrebom oružane sile razbuktava rat - izjavio je tada Demurin.
Rusija je tada poručila zaraćenim Srbima i muslimanima da zaustave ratna dejsta i sednu za sto pregovora.
Hrvatska odbila mirovni plan UN
U Ženevi su se inače 3. avgusta 1995. završili razgovori delegacija Hrvatske i Republike Srpske Krajine za koju je posrednik UN Torvald Stoltenberg tada ocenio da bi se mogao izbeći rat na Balkanu.
- Nismo došli do sporazuma, ali mislim da nije daleko - izjavio je tada Stoltenberg.
Ipak, nije bio u pravu.
Član hrvatske delegacije Ivić Pašalić izjavio je tada da su krajiški Srbi odbacili hrvatski zahtev za " mirnom reintegracijom".
Četvrtog avgusta 1995. glavna tema medija bili su pregovori RSK i RS.
Tadašnji predsednik Vlade Republike Srpske Krajine dr Milan Babić zalagao se za poštovanje sporazuma o prekidu vatre.
- Očekujem i tražim od Hrvatske da izvrši dekoncentrizaciju i demobilizaciju svojih snaga - rekao je tada Babić.
Isporuka oružja muslimanima u Bosni
Dva dana pre "Oluje" tadašnji ambasador SRJ u Ujedinjenim nacijama Dragomir Đokić uputio je pismo generalnom sekretaru UN Butros - Galiju u kome je izražavao zabrinutost jugoslovenske Vlade saopštenjem ministraskog sastanka Konfrencije islamskih zemalja (OIC) održanog 21. jula u Ženevi. U saopštenju kontakt grupe OIC za Bosnu navodilo se da islamske zemlje više ne smatraju obaveznim da poštuju međunarodni embargo na isporuke oružja muslimanima u Bosni.
Zbog svega ovoga tražio se hitan sastanak Saveta bezbednosti.
"Kraj": Granica sa BiH pod kontrolom Hrvata
Četvrtog i poslednjeg dana "Oluje" pali su Turanj i Tušilović, pa Vojnić i Topusko, Gornji i Donji Lapac. U 18 časova hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak objavio je da je akcija "Oluja" završena sa vojnog aspekta, jer je većina granice sa Bosnom bila pod kontrolom Hrvata.
Srpske novine prenosile su tužnu sudbinu Srba.
Poslednjeg dana hrvatske vojne operacije, naslovna strana "Večernjih novosti" prenela je uznemirujuće slike ljudi, pretrpana kola, izbegle žene koja se jednom rukom drži za glavu, a drugom drži bebu, dok je pored nje još jedno dete koje zamišljeno gleda u daljinu, nesvesno da je oko njega u tom trenutku borba za živu glavu.
Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom Republike Srpske u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji, izložene čestim napadima hrvatskih snaga.
(UZNEMIRUJUĆI FOTO) "Godinama sam TRAŽIO BRATA... Pronašao sam ga i preneo, da ga SAHRANIM OVDE, da mu se GROB ZNA..."
Gazili su TELA MRTVIH SRBA tenkovima, a za kraj su izveli veliku prevaru! Kanadski major o JEZIVIM ZLOČINIMA u Kninu
Ovaj Hrvat NE SLAVI "OLUJU": Evo zbog čega! (FOTO)
Tada se u Hrvatskoj otpočelo sa temeljnim miniranjem i rušenjem srpskih kuća. Posle završetka akcije vršeni su zločini nad preostalim srpskim stanovništvom. Spaljeno je više od 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i razorene.
Iz registrovanih grobnica na teritoriji Hrvatske, od 2001. do 2013. ekshumirani su posmrtni ostaci 1.035 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u akcijama hrvatske vojske i policije.
Da se NIKAD ne zaboravi - "OLUJA" JE POGROM!
Hteli sekirama protiv topova: Zašto je ova bitka SRPSKE VOJSKE posebna? (VIDEO)