Počela je karijeru još davno u jednom lokalnom atletskom klubu. Bavila se svakom atletskom disciplinom, ali joj je koplje bilo najdraže.
- Dugo sam lutala od discipline do discipline, po prirodi sam perfekcionista i sve što radim želim da radim najbolje. Koplje mi je najbolje leglo. Ipak, kada sam trebala preći u jaču kategoriju imala sam peh sa kolenom i moja karijera je krenula naniže, bila sam očajna.
Ipak, Mirjana je našla sebi novu svrhu.
- Razmišljala sam šta mogu dobro da radim, sada kada mi je koleno totalno otišlo u aut, a i dalje imam nikada bolji ručni rad? Na pamet mi je palo dr*anje ku*ca. Moj tadašnji dečko je tvrdio da to radim najbolje od svih.
Ipak, teško je bilo odlučiti se na takav način života.
- Moji roditelji su više-manje imućni, imam sve što mi je potrebno. Pošto sam malo punija, ne gajim iluzije da ću naći pravu ljubav, moja jedina šansa za bliskošću sa partnerom je preko moja ruke i njegovog uda.
Zamolili smo Mirjanu da nam objasni šta ona tako specijalno radi?
- Oćete da vam pokažem? (smeh) Pre svega je bitno kako ga uhvatite, ne treba da ga zgrabite, morate da ga osetite! Svaki ku*ac je priča za sebe. Kada se sporazumete sa njim, šta mu najviše prija, samo ponavljajte taj potez više puta. Teško je objasniti, morate to i voleti, meni se na primer ne umara ruka kao što se to dešava drugim devojkama.
Za kraj smo je upitali gde najčešće nalazi svoje ''žrtve''?
- Pa najčešće je to autobuska stanica, vidim nekog interesantnog meni čoveka i pitam ga otovreno ''Da li želiš da ti izdr*am?'' Ljudi su većinom zbunjeni, uplašeni, ali oni sa više hrabrosti nađu par minuta za mene i dozvole mi da obavim ono što najbolje umem.