- Samo se nasmej, osmehom se sve rešava! - ovo je rečenica kojom se penzioner Milorad Stanojković (79) iz Vranja vodio na stazi bračnog života dugoj punih 60 godina, kojom je hrabro i ponosno koračao sa svojom izabranicom Olgom Stanojković (85). Bilo je izazova, kako kažu nekada i manjih nesporazuma, uspona i padova, ali bezuslovna ljubav, poštovanje, uvek prisutno strpljenje i međusobna podrška krunisali su njihov brak.
Danas ponosno sede ispred svog životnog uspeha, svoje mnogobrojne dece, obeležavajući još jedan jubilej i prisećajući se godina provedenih zajedno.
- Bila je lepa, anđeoski lepa. Iako već tada zrela devojka za udaju sa punih 25 godina, a ja tek punoletni mladić, nisam odoleo njenoj lepoti. Bila je i radna i vredna, što se tada izuzetno cenilo, posebno u selu. Ali njena lepota... - priseća se kroz blag osmeh Milorad i pogleduje u Olgu koja sedi kraj njega.
Ova mila baka pomalo je sramežljiva pred komplimentima, ali ujedno i zadovoljna - i Miloradom i ljubavlju koju joj je on pružio tokom zajedničkog života.
- Kasnije sam upoznao i njen britak jezik, ali to sad nije mnogo bitno - namigujući šapuće Milorad da lepša polovina ne primeti.
Njihova priča počinje još sredinom prošlog veka u selu Dumbija, nadomak Vranja. Iako izuzetno mladi, oboje su bili vredni i gajili iste vrednosti. Milorad je bio mladić iz ugledne zanatlijske porodice Pinter, dok je Olga bila domaćica iz nadaleko poštovane familije.
Miloradova sestra, kako tvrdi ovaj nasmejani penzioner, kumovala je njegovom konačnom odabiru sadašnje supruge, a on se nije pokajao nijednog trenutka. Kasnije ih je put odveo u Vranje, gde su konačno izgradili porodično gnezdo iz koga su izrodili, kako kažu, tri poštena i vredna čoveka, jednog sina i dve ćerke.
- Bilo je svega i svačega, kao i u svakom braku. Uz poštovanje i ljubav sve se da prebroditi. Danas smo jedno drugom najveća podrška. Deda je momak za spoljne poslove, dok se ja staram o našem domaćinstvu i brinem o njemu - kratko i jasno će Olga, inače izuzetno visprena baka, puna entuzijazma i duhom izuzetno mlada kojoj deda tepa "Oljo moje".
Danas uživaju u svojoj starosti i onome što im je Bog podario. Osim troje dece, ponose se i sa svojih petoro unučadi i čak četvoro praunučadi. Svoje dnevne rituale i razgovore ne bi menjali ni za šta na svetu. Svakog jutra njihovom kućom širi se miris domaćeg čaja, uz koji prave dnevne planove i postižu dogovore. Baka Olga uz čaj uživa i u keksu, koji deda Milorad redovno kupuje kako bi uvek bio svež i hrskav uz jutarnji napitak.
- Mama je malo ljubomorna na tatu. On ide da podiže penziju i u nabavku na pijacu jer je dosta pokretniji od nje. Ona strepi sve vreme, iako to ne želi baš da prizna. Možda se Milorad zapriča sa nekom drugom babom. Inače, moram da odam da je omiljen među babama na pijaci, sve ga vole i jedva čekaju da on navrati - kroz smeh prepričava njihov sin, koji kaže da je osim vaspitanja od svojih roditelja dobio mnogo više - uzore za svaku životnu situaciju.
Iako su potpuno suprotnih karaktera, deka Milorad je smireniji, dok je Olga držala brži tempo tokom celog života, saglasni su da je sredina uvek zlatna i da je odnela prevagu tokom svih 60 godina. Bilo je i teških trenutaka, kada je život pretio da ih odvoji, ali i to su stoički podneli.
- Deda Milorad je pre punih sedam godina imao operaciju na srcu. Nikome od nas nije bilo svejedno, ali Olga je bila uplašenija nego deka. Sve vreme je strepela i čekala kakve prognoze daju lekari. Plašila se da ne ostane bez svog najvećeg životnog oslonca, ali deda se nije dao. Samo dan nakon operacije u bolnici ju je dočekao sa osmehom i rečima: "Zar tebe da ostavim? Vratio sam se!" - priseća se unuka Sanja Stanojković.
Nastavljaju snažno dalje, držeći se čvrsto za ruke i oslanjajući se jedno na drugo. Kažu, valjda je brak upravo institucija tome namenjena. I svu svoju decu savetovali su isto - da čuvaju svoje partnere, jer im samo oni mogu biti najiskreniji prijatelji.
PROSLAVA UZ KONFETE
Skromna porodična proslava kod bračnog para Stanojković broji više od dvadeset najbližih članova porodice. Tako je i bilo nedavno, kada su se u porodičnoj kući okupili svi potomci kako bi obeležili šest decenija uspešnog braka Milorada i Olge.
Sa lica je zračio osmeh, njihove duše podetinjile su poput dečice koja silno iščekuju svoje rođendanske proslave, a srca istopila pred naletom emocija i neprolazne ljubavi. Poput svih životnih dešavanja, i svećice sa torte oduvali su zajedno i uživali u šarenilu balona i konfeta. Zamislili su istu želju - da u ljubavi požive još malo i dočekaju bar još četvoro praunučića.