Nadomak Valjeva, a blizu sela Petnica, nalazi se magično mesto u kome se ljudi živeli još u 4. veku nove ere.
Situacija sa koronom, poremetila je većinu planova koje smo imali za ovu godinu.
Ipak, nije ni sve toliko crno.
Odmor nam je svima preko potreban i beg od svega što smo prolazili prethodnih meseci, a kako većina nas neće biti u mogućnosti da putuje i dobije "dnevnu dozu vitamina s", (s od sea, što znači more), nije loše podsetiti se na sve one prelepe lokacije u Srbiji.
Godinama se ističu prirodne lepote naše zemlje, te sa malo novca i mnogo želje, eto sjajnog povoda da krenemo makar na mini putovanje.
Nedaleko od Valjeva, nalazi se Selo Petnica, kroz koje protiče rečica Banja, čiji je izvor u Petničkoj pećini i potok Pocibrava, koji selo deli na dva dela: brdski (južni) i ravniji (severni) deo.
Određena istraživanja pokazuju da su se prve porodice ovde doselile već početkom XV veka.
Na Pocibravi je 1990. godine izgrađena zaštitna brana namenjena zaštiti od bujica i tako dobijeno malo jezero površine 2 hektara.
Na obalama jezera možete videti mnoge vrste ptica, a za ribolovce, ono je postalo omiljeno "lovište".
U okolini Petnice nalazi se i sportsko reakreativni centar sa terenima za različite sportove, ali i bazenima u kojima se nalazi topla podzemna voda.
Sama Petnička pećina nalazi se na 1 km od sela.
Sastoji se od 600m dugih kanala i brojnih odaja. Podeljena je na dva dela - Gornju i Donju pećinu.
Donja je znatno manja od Gornje, ali ima prohodniji ulaz i upravo ovde izvire rečica Banja.
Sa druge strane, u Gornjoj pećini, najprostranija odaja (tzv. Koncertna dvorana) ima prirodno osvetljenje koje potiče od dva otvora (vigledi) na tavanici.
Verovali ili ne, iskopine u Dvorani sa vigledima, tj. Koncertnoj dvorani, otkrile su kultno mesto iz 4. veka nove ere.
Naime, ovde je pronađeno pogrebno mesto sa tragovima rituala karakterističnim za varvarske narode, što je prvi dokaz o njihovom prisustvu u Valjevskom kraju.
Zanimanje za ovaj arheološki lokalitet počelo je u prošlom veku, kada su prva istraživanja obavili Josif Pančić i Jovan Cvijić. Pored arheološke, ova pećina ima i veliku speleološku i paleontološku vrednost.
Ispred pećine pronađeno je prvo kompletno neolitsko naselje u ovom delu sveta, staro 6.000 godina. Ovde su otkrivene kosti raznih životinja, drevno ognjište, kocke za igru starih Rimljana, ostaci zbegova srednjovekovnih Srba…
Iz doba neolita ovde se stalno pronalaze ostaci posuđa i razno oruđe koje su u lovu na životinje koristili stanovnici pećine.
Dok ulazite unutra, kako se krećete dugačkim, uskim hodnicima i pronalazite nove, ogromne, široke i veličanstvene dvorane, postaje vam jasno zašto je Petnička pećina jedno od najmagičnih mesta u Srbiji.
Dok koračate po polumraku koji ponegde razbija svetlost sunca koja se probija kroz pukotine u svodu, kao da i sami osećate kako su mogli da se osećaju ljudi koji su ovde živeli pre 6.000 godina, u doba neolita, ili rimski vojnici, koji su u njoj nalazili utočište, ili srednjovekovni Srbi, koji su se tu skrivali od turskih odmazdi.
Cela pećina se deli na 11 celina: Banjska dvorana, Koncertna dvorana, Visoka dvorana, Ždrelo, Medveđa dvorana, Kanal sa Ambisom, Laktasti kanal, Levi i Desni izvorišni kanal, Aždajina dvorana i Kanal podzemne Banje.
Najveća dvorana je Koncertna dvorana čije su dimenzije 25 puta 43 metra, visina joj je 24 metra, a površina 1.030 kvadratnih metara.
U Aždajinoj dvorani nalazi se jezero koje je duboko oko 8 metara. Dvorana je dobila ime po legendi - ovde se navodno, u jezeru, nalazi Aždaja, koja mrda repom i izaziva pojavu mehurića na površini.