Dečiji psihoterapeut Maja Antonić navodi da bi roditelji trebalo mališanima da objasne da nisu svi ljudi dobri, odnosno da među njima postoje "predatori" koji im mogu učiniti nešto loše. Kao stručnjak koji radi s najmlađima, ona navodi da je ključno da roditelji izgrade blizak odnos s detetom.
- Idealno je razgovarati smireno i u neformalnom kontekstu, koji ne nosi osećaj tereta, straha, problema. Roditelj se može nadovezati na scenu iz crtanog filma, uneti izmišljene detalje priče, komentarisati dodir tokom plesa. Kreativno se započne tema o dobronamernosti nekih ljudi, neprimerenim postupcima, dodirima i radnjama koji su neprihvatljive. Decu konstantno treba da podučavamo, bez tabua, pravljenja senzacija ili bauka. Kada imate prisan odnos, čak i po boji glasa možete da primetite da se nešto dešava.
U kom uzrastu je pravi trenutak da deci skrenemo pažnju na manijake?
- Od najranijeg uzrasta treba da ih učimo kakvo ponašanje je prihvatljivo, a kakvo ne. Dok je dete malo, kupamo ga, a prvi delovi tela koje učimo da sami peru su upravo polni organi. Uz kupanje, svakako ćemo objasniti da nije u redu da ga iko bez njegovog dopuštenja tu dodiruje. Mala deca vrlo rado ljube roditelje u usta, što je pogodna prilika naučiti ih da se roditelji međusobno ljube u usta, dok svi ostali osim mame i tate decu ljube u obraz, čelo, glavu, ruku.
Na koji način detetu objasniti da nastavnici, učitelji, lekari, treneri, instruktori nemaju pravo da manipulišu njime?
- Dete jako dugo posmatra roditelje kao idealna, sveznajuća bića. Ukoliko oni procene da je neka osoba od poverenja, dete će mu verovati. Budite sigurni gde i na koga upućujete dete. Verujte sopstvenoj proceni, ali istražite, proverite sve o toj osobi, razmenite iskustva s drugim roditeljima i njihovom decom. Uspeh u nekom sportu ili bilo kojoj veštini ne sme biti iznad ličnosti deteta i njegovog integriteta.
Kako tinejdžere ohrabriti da ono ponašanje vršnjaka ili starijih koje ih postidi, uvredi ili ugrozi shvate kao nasilje koje treba prijaviti?
- Samopouzdanje se gradi odmalena, tako što bodrimo dete, hvalimo njegov trud, zalaganje, delimo sa njim radost, učimo ga samostalnosti. Samopouzdana deca će se lakše izboriti, prepoznati neprihvatljivo ponašanje, skloniti se, prijaviti nedoličnost bez bojazni. Tinejdžer koji sumnja u sebe svakako je podložan manipulaciji, a samim tim plašiće se da prijavi zloupotrebu, iz straha da mu niko neće poverovati.
Šta se to označava kao seksualno uznemiravanje, a dešava se svakodnevno?
- Seksualno uznemiravanje je bilo koji vid ponašanja koji utiče na to da se osoba oseća poniženo, uvređeno, uplašeno. Seksualno uznemiravanje je i nazivanje neprimerenim nadimcima, kao i dobacivanje, fotografisanje i snimanje bez dozvole, pokazivanje genitalija, pipkanje, grljenje, ljubljenje, štipanje.
Kako prepoznati promenu u ponašanju svog deteta i kako reagovati?
- Ako se dete povuklo, više boravi u svojoj sobi, ima strahove, odbija da odlazi u školu, na vannastavnu aktivnost, razlog takvog ponašanja je veoma značajno ispitati. Nikako panikom i unakrsnim ispitivanjem, već smirenim tonom, treba mu se obratiti: "Primećujem da si dosta odsutan u mislima. Da li ima nešto što bi podelio sa mnom?" Zatim treba kazati: "Čak iako si uradio nešto loše ili napravio neku grešku, tu sam za tebe i rado ću ti pomoći." Ukoliko su roditelji uspešno izgradili odnos sa svojim detetom, ono će biti spremno da se otvori.
Kakve traume ostavlja seksualno uznemiravanje na dete?
- Nekad dete u zrelijoj dobi može imati poteškoća s poverenjem u osobe suprotnog pola, kao i u građenju partnerskog odnosa. Može se javiti i nemogućnost uživanja u seksualnom odnosu ili čak odbijanje bilo kakvog fizičkog kontakta. Drastičan primer je kod dugotrajnog izlaganja kombinovanom seksualnom i fizičkom nasilju, koje se kasnije odrazi kao nasilničko ponašanje žrtve u odraslom dobu.
Koliko se deca otvaraju i kako prepoznajete da su žrtve tokom terapije?
- Roditelji starije dece obično se jave zbog svakodnevnih problema, tek posle dužeg vremena isplivavaju sadržaji vezani za seksualno uznemiravanje. Osobi koja ima traumu treba dosta da stekne poverenje u nepoznatog, pa makar to bio i terapeut. Ono što lično češće srećem u praksi jeste seksualno uznemiravanje preko društvenih mreža od strane vršnjaka. To nije razlog za inicijalno javljanje, već često neuklopljenost u vršnjačku grupu, izbegavanje odlaska u školu. Kad su u pitanju mlađa i predškolska deca, česte su međusobne optužbe supružnika za seksualno uznemiravanje zajedničkog deteta u procesu separacije.