Prema istorijskim podacima, u ratovima za oslobođenje Srbije i ujedinjenje slovenskih naroda od 1912. do 1918. godine živote je dalo 350 studenata Beogradskog univerziteta, a oko 1.200 njih ranjeno, dok je stradalo sedam univerzitetskih profesora.
Oduvek je imao želju da bude učitelj, ali ga je sudbina odvela na drugi put
Imena poginulih studenata i profesora uklesana su na pločama u auri zgrade Rektorata gde je danas položen venac u znak sećanja na njihove žrtve.
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović istakla je da je važno da se sačuva uspomena na one koji su dali živote za svoju zemlju i za Univerzitet u Beogradu.
- U odlučnom trenutku odazvali su se pozivu da učestvuju u oslobođenju domovine na čemu smo im danas neizmerno zahvalni. Oni su deo identiteta našeg Univerziteta i nikada ih nećemo zaboraviti - poručila je rektorka.
Popović je navela da Univerzitet obeležava veliki jubilej poštujući dragocene tekovine tadašnjih predavača i studenata koji su slušali predavanja i polagali ispite u atmosferi koja je, kaže, vodila ratnom sukobu neslućenih razmera.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković ukazao je na značaj obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata na Univerzitetu u Beogradu za, kako je rekao, jačanje svesti o značaju ove ustanove u srpskoj istoriji.
- Univerzitet u Beogradu podneo je žrtve kakve nije nijedan univerzitet u zaraćenoj Evropi od 1914.do 1918.godine. Već u avgustu 1914.godine zgrada Rektorata je bombardovana i dobrim delom razorana, a ono što je ostalo austro-ugarski okupator je opljačkao i razgrabio - naveo je Ković.
Podsetio je da je u Prvom svetskom ratu stradalo 1.247.000 građana Srbije i naznačio da ta cifra ne obuhvata Crnu Goru, BiH, Dalmaciju, Slavoniju, Liku, Baniju, Baranju, današnju Vojvodinu.
Ković je primetio da se danas često postavlja pitanje da li je žrtva srpskog naroda u Prvom svetskom ratu bila uzaludna.
- Mi danas odlučujemo da li je to bilo uzaludno ili ne. Ako kažemo da nije, ostajemo u zavetu svojih predaka, a ako kažemo da su njihove žrtve besmislene, onda će i biti takve. Mislim da je potrebno da budemo ono što jesmo, njihovi potomci u punom smislu te reči - istakao je Ković.