- Osetila sam da je pukao vodenjak. Muž je ostao u selu sa dvoje dece, a ja sam bila sa zaovom. Dok smo čekali taksi ja sam osetila da neću još dugo moći izdržati. Uplašila sam se za dete. Kad smo seli u auto, bilo mi je malo lakše jer sam pretpostavljala da ćemo stići do bolnice i da će sve biti u redu. Međutim, od bolova sam morala da se raskimotim i kad mi je zaova rekla da vidi detetu glavu i crnu kosicu, znala sam da više nema čekanja. Napregnula sam se par puta i moj sin je došao na svet na zednjem sedištu taksija - priča Rada.
Njena zaova prihvatila je bebu u naručje i umotala je u ćebe koje je našla u autu. Za to vreme, taksista Dejan Mijailović ni sam ne zna kako je stigao do bolnice.
- Plašio sam se da dete neće preživeti u kolima i da će nešto poći naopako. Ne mogu da vam opišem taj osećaj, prvi put sam se našao u takvoj situaciji. Moja žena se porađala nekoliko sati i nisam verovao da neko može da se porodi za samo nekoliko minuta, i to u mom taksiju. Brzo sam vozio kako bi stigli do bolnice, ali Lazi se očigledno žurilo da dođe na ovaj svet - priča Dejan.
Nakon što su stigli ispred bolnice u Gornjem Milanovcu, Dejan je otrčao do dežurnih lekara i pozvao pomoć. Radu su sa novorođenim sinom smestili na ginekološko odeljenje, a beba iako je rođena pod nesvakidašnjim okolnostima dobila je visoku ocenu.
- Mnogo sam ponosan na moju ženu, koja je sve to hrabro izdržala. Da sam bio sa njom, ja bih verovatno pao u nesvest. Neka nam se deca rađaju, pa čak i u taksiju - izjavio je kroz suze radosnice Radin muž, Milinko.
Nakon tri dana majka i sin su izašli iz bolnice. U trošnom seoskoj kućici dočekali su ih Milinko, Nevena i Magdalena. Iako siromašni, srećni su što je njihova porodica bogatija za još jednog člana.
- Milinko je zadobio tešku povredu na radu i ne može da radi. Žive od jednog dečijeg dodatka i njegove teškom mukom zarađene nadnice. Ja sam uvek tu za njih, čak i kad nemaju da plate jer žive u selu sa malom decom i nije im lako. Tako je bilo i tog dana kad se Rada porađala. Nije sve u parama, mnogo je bitnije da budemo ljudi i pomognemo onima koji nemaju - kaže Dejan koji Božovićima taj dan nije palio taksimetar.