Mali nevoljnik, poznat kao ''dečak lepti'', baš kao i sva deca obolela od bulozne epidermiloze, primljen je u ovu ustanovu zbog komplikacija sa srcem koje je izazvala njegova osnovna bolest. Poslednjih dana bio je priključen na aparate, bez svesti, jedan za drugim otkazivali su mu organi. Lekari su juče dva puta reanimirali Despota vraćajući ga iz mrtvih, ali sinoć kada mu je srce treći put stalo nije bilo spasa.
Dečak leptir preselio se među anđele. Nedugo potom, kada se tužna vest pronela Bajinom Baštom, cela varoš na Drini je plakala za namučenim detetom.
- Mama, znam da je došao kraj. Ne bojim se smrti. Želim samo da me pustite da odem, nemam snage da se mučim više. Pozdravi sve - poslednje je što je Despot rekao majci Sofiji pre nego što je izgubio svest.
Kad dete od 12 godina priželjkuje smrt, jasno je kakav mu je bio život. Mučan i bolan. Od rođenja Despotovo telo je bilo prekriveno bolnim i krvavim ranama i modricama koje su, kako je on rastao, bivale sve veće i nesnosnije. Zbog plikova koji su mu iskakali u unutrašnjim organima poslednjih nekoliko godina mogao je da jede samo kašastu hranu.
Slomljen bolovima, nekoliko meseci unazad nije mogao da stane na noge. Zbog nepravilnog razvoja tela prsti na rukama i nogama su mu srasli jedan za drugi.
- Čiko, znate li kada će pronaći lek za ovu moju bolest, ne mogu više ovako - pitao je Despot 2015.
Sav prikupljen novac porodica je koristila za nabavku skupocenih zavoja za previjanje rana. Ti zavoji su mogli samo da primire rane, na čijim mestima su ubrzo iskakale nove, veće, bolnije, užasnije. Kroz njih je Despot gubio dosta krvi i postao anemičan. Vrištao je od bolova kada je majka morala da ga presvlači jer je pomeranje odeće iritiralo njegovu kožu koja je spadala i na najmanji dodir.