Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Kirila Jerusalimskog.
Rođen je u Jerusalimu za vreme vladavine Konstantina Velikog, (315-386.) a umro je za vreme vladavine Teodosija Velikog.
Sveštenik je postao 346. godine, a 350. je nasledio na prestolu jerusalimskom blaženog Maksima patrijarha.
Čak tri puta je zbacivan sa prestola i tek u vreme Teodosija, proveo je poslednjih osam godina života u miru.
Imao je dve teške borbe: jednu s arijevcima, pod Konstancijem, Konstantinovim sinom, a drugu pod Julijanom Odstupnikom i sa Jevrejima.
U hrišćanstvu postoji verovanje da se u vreme sile arijevske na Dan Pedesetnice pojavilo znamenje Krsta, svetlije od sunca, koje se prostiralo iznad Jerusalima i Gore Jeleonske, i trajalo nekoliko časova počev od devetoga časa izjutra.
O toj pojavi pisano je i caru Konstanciju, i ona je služila mnogo na utvrđenju pravoslavlja protiv onih koje su smatrali jereticima.
Zatim se, za vreme vladavine Julijana Odstupnika, desilo drugo Hristovo znamenje. Ko bi ponizio hriščane, vladar je nagovorio jevreje da obnove Solomonov hram. Kiril se molio da se to ne desi.
Prema verovanju, dogodio se snažan zemljotres koji je porušio obnovljen hram.
Na današnji dan, vernici ne rade u polju. Smatra se da to donosi strašne vremenske neprilike.
Po verovanju, na dan Svetog Kirila Jerusalimskog, bolesni bi se u crkvi trebali pomoliti za svoje zdravlje.
Srbija Danas