Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja dva velika praznika, Prepodobnog Maksima Ispovednika i Svetog Mučenika Neofita.
Veliki i po imenu i po životu, Maksim prepodobni bi rođen u Carigradu od roditelja visokorodnih i pravoslavnih. Školovao se mnogo; proučio je svu filosofiju i bogoslovlje; i postao muž premudar i slavan, i na carskom dvoru poštovan. Videći njegovu obrazovanost i čestit život, car Iraklije ga postavi, iako Maksim nije hteo, za prvog savetnika svog Carskog Senata. I beše veoma omiljen i ugledan u Senatu, i celom prestonom gradu od velike koristi.
No duboka priroda Maksimova i njegova velika ljubav prema Gospodu Hristu kao i njegovo neslaganje sa nekim stvarima na dvoru, o čemu će još biti reči, učiniše da on posle ne mnogo godina napusti ovaj svoj visoki položaj carskog sekretara i otide u manastir da se tamo u tišini potpuno posveti Bogu. Najpre stupi u manastir Filipik u Hrisopolju. U tom manastiru on ne ostade dugo zbog najezde persijske vojske, koja u to vreme stiže do Halkidona, nego uskoro pređe u manastir sv. velikomučenika Georgija u mestu Kiziku u Helespontu.
Rodom iz Nikeje. Budući još detetom činjaše čudesa velika blagodaću Božjom. Izveo vodu iz kamena, vaskrsao svoju mrtvu majku. Belim golubom odveden u goru Olimpijsku gde iz jedne pećine istera lava i on se nastani unutra. Mučen za Hrista u petnaestoj godini svojoj, u vreme cara Dioklecijana, i to u Nikeji. Nikako se ne hte odreći Hrista. Posle bijenja i tamnovanja bačen u oganj, no Bog ga očuva živa. Tada ga staviše pred gladnog lava, no lav se umiljavaše oko Neofita. Svetitelj pozna u tome lavu onoga istog, u čijoj se pećini on podvizavao, pa ga pomilova i naredi mu da ide opet u svoju pećinu. Tada Neofita probodu kopljem i on se preseli dušom u dvore Gospodnje.