Poslednji put Beograd je bio i najzagađenija svetska prestonica 3. novembra i to na na Svetski dan zdravog vazduha.
Indeks zagađenja, prema podacima sajta Waqi koji meri trenutno svetsko zagađenje, danas je u Beogradu preko 150, a da bi vazduh bio posmatran kao nezagađen, nivo PM 2.5 čestica ne bi trebalo da prelazi 50, a teško se diše širom Srbije.
Ako posmatramo situaciju po opštinama u Beogradu najkritičnije je na Vračaru gde je prema poslednjim podacima sa sajta Waqi info nivo PM 2.5 iznosi 172, u Zemunu 162, a na Čukarici 159. U crvenoj zoni po zagađenosti vazduha su još i opština Zvezdara sa 157 PM 2.5 čestica, kao i Novi Beograd sa 150.
Kako stoji u objašnjenju crvene zone na ovom poratlu, odnosno kategorije u kojoj je vazduh okarakterisan kao nezdrav, "svako može da oseća zdravstvene tegobe, dok osetljive zdravstvene grupe mogu da imaju ozbiljne posledice po zdravlje".
I ako je lepo vreme i nedeljeno popodne kada svako poželi da prošeta, to ipak nije preporučljivo u kom god mestu da živite jer je vazduh zagađene skoro u celoj zemlji.
Danas se teško diše malatene u celoj Srbiji, a pored Beograda u crvenoj zoni sa nezdravim vazduhom su i Loznica gde nivo PM 2.5 čestica iznosi 163, u Kraljevu 157, dok je u Nišu 153.
Vazduh je još zagađen i okarakterisan kao nezdrav u Šapcu gde je iznos PM 2.5 lestica 152, dok je u Kosjeriću i Novom Pazaru 151.
Sa dolaskom hladnijeg vremena uvek se više govori o zagađenju vazduha. Kao glavni krivac navodi se početak grejne sezone. jedan od razloga aerozagađenja mogao bi da bude i to što iako je temperatura preko dana iznad 15 stepeni, ujutru i uveče je znatno niža, te se odmah poseže za ogrevom poput drva i uglja koji se ubrajaju među glavne "krivce" za zagađenje vazduha.
Bilo kako bilo, vazduh se u našoj prestonici danima jasno vidi, što nikao ne bi smelo da se dešava.
Zagađenje vazduha višestruko je opasan fenomen.
Zato je važno da se vrednosti konstantno prate kako biste znali kako da se ponašate - naročito ako ste trudnica, izlazite sa malom decom ili pripadate nekoj drugoj osetljivoj grupi.
Zagađen vazduh može imati ozbiljne posledice po vaše zdravlje.
Kada je vazduh označen kao nezdrav kod svih građana mogu da se jave posledice po zdravlje, blaže ili jače, a oni koji pripadaju osetljivim grupama mogu da se suoče sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama.
Aktivna deca i odrasli, te ljudi sa srčanim i respiratornim oboljenjima poput astme treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom. Svi ostali, posebno deca, treba da ograniče boravak na otvorenom. Izbegavati sve aktivnosti na otvorenom koje podrazumevaju ubrzano i duboko disanje.
Kao jedan od načina da se zaštite od zagađenja, koristite maske - one će koliko toliko uspeti da zaustave da prdor nezdravih PM 10 i 2,5 čestica. Od posledica udisanja zagađenog vazduha godišnje umre oko 8,8 miliona ljudi širom sveta, ustanovili su naučnici, a posledice života u tako zagađenim sredinama su i te kako opasne po naše zdravlje.
- Čist vazduh osnov je za zdravlje ljudi". Lepo zvuči, ali ništa više od toga jer naša zemlja nalazi se na nezavidnom petom mestu po zagađenosti u Evropi, dok je Beograd 26. na listi svetskih prestonica sa najzagađenijim vazduhom, pokazala je analiza prošlogodišnjeg stanja vazduha širom sveta.
Ukoliko govorimo o normalnim vrednostima, vazduh se sastoji od otprilike 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malo vodonika, ozona, ugljen-dioksida i vodene pare. Problem nastaje kada se ovaj odnos poremeti.
Svake godine zagađen vazduh ubije više ljudi nego pušenje, pokazali su rezultati istraživanja međunarodne grupe naučnika. Naučnici su ustanovili da je u Evropi, ključnom fokusu istraživanja Evropskog udruženja kardiologa, od posledica zagađenog vazduha smrtno stradalo oko 790.000 ljudi.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na listi deset najzagađenijih gradova u Evropi pet je na Balkanu, a sudeći po studiji SZO od pre dve godine, 2010. zagađenje vazduha bilo je uzrok smrti više od 37.000 ljudi na zapadnom Balkanu.
U Srbiji je naročito prisutan problem zagađenja vazduha, prvenstveno kao posledica izrazito niskog nivoa ekološke svesti građana. Koncentracija čestica čađi i CO2 je u nekoliko industrijskih gradova na kritičnoj granici, što veoma negativno utiče na zdravlje ljudi, upozoravaju doktori. Kao rezultat višedecenijskog zanemarivanja problema zagađivanja vazduha, u Srbiiji je danas najmanje dva i po miliona ljudi izloženo vazduhu koji se može smatrati opasnim po zdravlje.
Ključne zagađujuće materije koje uzrokuju prekomerno zagađenje vazduha u Srbiji su čestice PM, azot-dioksid i sumpor-dioksid
Male čestice u vazduhu. Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice: PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2,5 je 2,5 mikrometra ili manje. Kada se udahnu, putuju u krvotok i izazivaju štetu našim plućima i srcu. One mogu da izazovu moždani udar i dovedu do prerane smrti.
Veoma toksičan za ljude prilikom udisanja. Može da izazove jaku iritaciju nosa i grla. Visoke koncentracije mogu prouzrokovati životno opasno nagomilavanje tečnosti u plućima.
Simptomi mogu da obuhvate kašalj, nedostatak daha, otežano disanje i stezanje u grudima. Samo jedno izlaganje visokoj koncentraciji može izazvati dugotrajno stanje poput astme.
Ovo su gasovi koji izazivaju upalu disajnih puteva. Izazivaju oksidacioni stres, koji može da poremeti normalne stanične ćelijske mehanizme i da nanese oštećenje tkivu.