Dojava o postavljenim bombama u beogradskim osnovnim i srednjim školama, na mostovima, u tržnim centrima, kao i u objektima za prečišćavanje vode - uznemirila je javnost. O tome koliko su te pretnje realne i kako na njih reagovati, govorila je prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, specijalista neuropsihijatrije i savetnica premijerke za implementaciju Agende 2030 Ujedinjenih nacija.
- To je pokušaj da se destabilizuje politička situacija u Srbiji i da se stvori nesigurnost kod ljudi, kao što je bio slučaj sa kovidom i sada sa dešavanjima u Ukrajini. Ako se još ubaci i informacija o neposrednoj opasnosti po vaš život i živote vaših najbližih, onda je to sračunato na to da ljudi imaju najmanji mogući stepen poverenja u organe reda i mira i bezbednosti - kaže prof. dr Đukić-Dejanović.
Ona dodaje da je u pitanju pokušaj da se psihološki blokira normalan život.
- Mislim je mala verovatnoća da se neko šali sa takvim pretnjama, jer ne bi moglo tako organizovano da se obuhvate sve škole i ostali objekti. Na taj način neko pokušava da kao građani izgubimo svaki stepen sigurnosti, a tako dolazi i do akumuliranog stresa. Reč je tendenciji da se napravi haos u dušama ljudi, što podrazumeva masovnu mentalnu patnju. Zato smatram da osobe koje se na taj način iživljavaju treba da budu što pre identifikovane i na odgovarajući način sankcionisane - naglašava sagovornica.
Prema rečima prof. dr Đukić-Dejanović, ovaj psihološki rat je sračunat na to da nema onih koji su staloženi, jer je nemoguće biti staložen ako čovek dnevno dobija nekoliko informacija koje su ugrožavajuće po njega lično i njegove najbliže.
Način da to racionalnije prihvatimo jeste činjenica da je u svim vremenima bilo onih koji su zloupotrebljavali pojedince u državama, koji grade i koji hoće da naprave harmoniju.
- Zdrav mozak i zdrava realnost kaže da su ove imaginatorne patnje ne samo višak, nego i ''psihološka bomba'' za svaku dušu. Otuda su bitni razgovori sa pozitivnim ljudima i sa onima koji procenjuju šta je u tim objavama realno, kao i zaključivanje da je mala verovatnoća da će u svim školama biti podmetnute bombe, sam taj monstruozni način razmišjanja da će dva deca biti ugrožena u Srbiji po svojoj prirodi ukazuje na nelogičnost - objašnjava prof. dr Đukić-Dejanović.
Ali, to ne znači da treba sedeti skrštenih ruku i reći ''Ne, to nije istina'' sve dok određene službe ne urade svoj posao.
- U borbi između istine i laži, uvek se istina troši, a laž uspava na neki način - ukazuje naša sagovornica za portal Informer.rs
Kako se valja postaviti u situacijama psihološkog rata, govori prof. dr Đukić-Dejanović.
- Ako posumnjamo da postoje grupe ljudi, koje unose ovakav nemir onda moramo da sarađujemo sa organima reda i mira, kao i da pomognemo da se oni što pre identifikuju. Inače, reći ''Nemojte da brinete, jer u školi u koju ide vaše dete sigurno nije podmetnuta bomba'', krije drugu vrstu opasnosti da nam se dogodi zlo, jer smo se olako odnosili prema toj informaciji ukoliko se kasnije pokaže da je bila tačna - ističe za prof. dr Đukić-Dejanović.
Realno moramo pripremiti naše savetodavne funkcije i institucije koje se bave mentalnim zdravljem. Takođe, moramo povećati i zdravstvenu pismenost prosečnog čoveka kada je u pitanju mentalno zdravlje na koji način će disati i razmišljati, sa kim će eventualno komunicirati i šta će uzeti ukoliko oseti da se jako uznemirio da bi malo smirio svoj organizam. Moramo biti spremni na takve situacije, jer ćemo očigledno biti meta i u budućnosti, kaže prof. dr Đukić-Dejanović za portal Informer.rs
Inače, kako kaže prof. dr Đukić-Dejanović, u svim masovnim stresnim situacijama, najviše je ugrožena radno-aktivna kategorija roditelja, odnosno ljudi u reoproduktivnom periodu.
- Oni su u posebnoj vrsti pritiska jer imaju odgovornost za posao, mlade i starije. Kod radno-aktivnih roditelja (od 25 do 50 godina) rizik je ogroman, jer oni sebe moraju da nateraju da normalno obavljaju i radnu i porodičnu funkciju. Njihova odgovornost je najveća - ukazuje naša sagovornica.
Ona dodaje da za razliku od starijih, deca se najbrže povrate zato što je njihov psihološki i imunološki status takav da se vrlo brzo adaptiraju na novu situaciju i kad je opasnost prošla kod njih nema više akumuliranog stresa, koji je prolongiran.
Ima osoba koje će kada čuju preteću informaciju odmah reagovati posttraumatskim stresnim poremećajem nakon nekoliko sati, dana ili nedelja. Ali, ima i onih kod kojih će se trauma akumulirati, pa će oni upasti u anksiozno-depresivni poremećaj, pre kojeg će im se javiti nesanica na duži vremenski period.
Bilo kako bilo, kako će neko reagovati zavisi od strukture psiholoških funkcija kojima se branimo. Kolektivna raspoloženja, kao i uticaj jednih na druge pomaže zajedništvu u takvim situacijama, savetuje prof. dr Đukić-Dejanović.
Prema njenim, rečima, bitno je eventualne paničare, na neki način malo izdvojiti i ne dozvoliti im da prave paniku. S druge strane, vrlo je teško predvideti i kod najstabilnijih osoba kako će reagovati u konkretnoj sitruaciji.
- Mi se još nismo oslobodili straha od kovida, a situacija u Ukrajini koja preti da ugrozi i situaciju na Balkanu stalno nam ''lebdi u vazduhu''. Na sve to, ove pretnje o postavljenim bombama predstavljaju destabilizaciju koja je usmerena od krugova sa strane i koja preti masovnim stradanjima. Takva tri krupna događaja, koja sustižu jedan drugi sračunati su sa masovnim psihološkim katastrofičnim namerama - zaključuje prof. dr Đukić-Dejanović.