Decenijama unazad, srpska sela se polako gase. Mladi zbog boljih životnih uslova odlaze u grad, a oni stariji, pritisnuti problemima sa zdravljem i nemoći, takođe, doduše nevoljno, slede njihove korake. I dok neka od njih više ne pohodi ljudska noga, jedno selo u knjaževačkom okrugu oživi jednom godišnje.
Repušnica, knjaževačko selo koje je ostalo bez stalnih stanovnika pre dvadesetak godina, oživi jednom godišnje, kada se na Svetu Trojicu ovde okupi oko stotinak nekadašnjih meštana. U međuvremenu dolaze ljudi koji ne žele da dom u kome su odrasli prepuste zubu vremena.
Drina Jovanović, jedna je on onih koji sa nostalgijom govori o svom rodnom selu. Tokom boravka, svaki put priželjkuje da se pojavi još Repušničana, ali...
- Mir, tišina, tišina koja se čuje prosto. Samo je reka remeti i poneka ptičica. I onda, očekuješ da se neko pojavi... Gledaš tu krivinu i misliš "sad će neko da se pojavi..." - kaže ona.
Nikola Jovanović, vidi budućnost ovog sela u turistima i lovcima, ponajviše zahvaljujući bujnoj i nestvarno lepoj prirodi u kojoj je smeštena Repušnica.
- Neće se ovde ljudi vratiti da se ponovo nasele. Mada, to se nikada ne zna, ali će ovde doći na lovni turizam, jer ovde ima puno lovaca, i onda će ovo selo, koje je svojevrsni spomenik nestalim selima Srbije, ipak živeti - zaključuje on.
Rade Stojčić već decenijama prati razvoj situacije u srpskim selima, odnosno, kako kult sela bledi, iako bez njega nema ni hrane.
- Da podsetim ljude, da to selo postoji, da sve iz njega potiče, ne samo sad, sad je aktuelno reći "zdravo". I zdravo i sve što kreće, iz sela kreće. Sve što kupujemo na beogradskim i niškim pijacama,je iz nekog sela, sa neke njive - rekao je Rade Stojčić.