Povratak stranice koja je nedostajala najstarijem i najvrednijem srpskom ćiriličnom rukopisu najavio je predsednik Aleksandar Vučić nakon sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Pošto Rusija naredne godine u Moskvi otvara muzej sa imenom Nikolaja Reriha, značajnog i kao mislioca i filozofa, dve delegacije su i ranije razgovarale o tome da se kulturne vrednosti vrate kućama.
TAČNO U PONOĆ POGLEDAJTE U NEBO I ZAMISLITE ŽELJU: Ostvariće vam se ako sledite ova uputstva
- Reč je o vrsti razmene u kojoj bi Srbija dala sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha, koji ima kulturni status u svojoj zemlji, a koje se nalaze u depou Narodnog muzeja i nikada nisu izlagane. U toku 2019. biće otvoren muzej u Moskvi posvećen Rerihu, tako da se razmena dešava na obostrani interes i zadovoljstvo. Značaj povratka stranice Miroslavljevog jevanđelja je neprocenjiv jer se na taj način upotpunjuje najstariji dokument na ćiriličnom pismu u srpskoj istoriji - rečeno je u Ministarstvu kulture i informisanja, na čijem čelu se nalazi Vladan Vukosavljević.
Istoričar umetnosti i bivši kustos Narodnog muzeja u Beogradu Nikola Kusovac objašnjava da Rerihove slike imaju veliku vrednost.
- On pripada prvoj kategoriji ruskih slikara, zajedno sa Ilijom Repinom. Recimo, cena njegovog ulja na platnu, veličine 65 sa 50 cm, kreće se od 40.000 dolara. Bio je kompletna ličnost i pustolov, a sve slike koje mi posedujemo do nas su došle legalnim putem, dosta Rusa dolazilo je u Beograd tokom emigracije... Povratak 166. lista iz Miroslavljevog jevanđelja za Srbiju ima neizmeran značaj, međutim, ja ne bih baš davao sedam Rerihovih slika za nešto što i inače treba nama da pripada.
Podsetimo, Porfirije Uspenski je tokom boravka na Hilandaru, fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja, isekao 166. list i odneo ga. Na spornoj stranici nalaze se čtenija za 7. (20) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelja, ukrašena inicijalom sa likom vavilonske bolnice – metafore za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja od muža zahteva glavu Svetog Jovana.
List se od 1846. do 1883. nalazio u Kijevu, a nakon toga je prenet u Imperatorsku javnu biblioteku, danas nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Petersburgu.