Sam tekst pesme je više nego sraman, a pogotovo zbog toga što se radi o programu za decu. Istorijski ne samo što se u pesmi o Hrvatskoj spominje Dalmacija, istorijski srpska zemlja, peva se i o ustaškoj valuti! Kuna nikada nije bila valuta do NDH. Posle toga, proustaški režim NDH Franje Tuđmana vratio je mnoge ustaške simbole, pa tako i ustašku valutu, o kojoj na RTS pevaju srpskoj deci u veselom tonu.
I pored toga što je Dubrovnik oduvek bio srpski grad, u pesmi koja se emituje na RTS se vrši brutalna revizija istorije i deca se obmanjuju pričama o "velelepnom hrvatskom Dubrovniku", a do kog su Hrvati došli istorijskim falsifikatima i genocidom nad srpskim narodom.
Još jedna vesela priča za decu - palata cara Dioklecijana u Splitu. Ono što je prećutano, jeste da u Splitu i logor "Lora" - koncentracioni logor, u kome su mučeni i ubijani Srbi tokom prošlog rata.
Pesma počinje rečima - Idemo pravac u Hrvatsku, uz oduševljeni izraz lica bradate žene koji (ili koja) izgovara tu rečenicu. Ironično možemo da konstatujemo da smo 1995. mi Srbi išli "pravo iz Hrvatske", a 1941. smo išli "pravac na klanje", bez osmeha. I naravno da neprijateljstva ne mogu trajati zauvek i da se ratne sekire jednom moraju zakopati, ali se prijateljstvo ne može postizati revizijom istorije i dok se u toj istoj Hrvatskoj i danas slave oni koji su klali i proterivali Srbe.
Revizija istorije bi mogla da ide i u još gorem pravcu, ako RTS ovako nastavi.
Uopšte nikoga ne bi iznenadilo da su pevali i o "hrvatskom Zemunu", kad su već mogli o "hrtvatskoj Dalmaciji" i "hrvatskom Dubrovniku", a možda sledeća pesma za decu na RTS bude i o poglavniku Anti Paveliću, te o "zaštiti prava dece u NDH".
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je nedavno da će udžbenike iz istorije pisati država Srbija, kako našoj deci ne bi drugi pisali istoriju.