Arhitekta i ulični umetnik Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista napravio je skulpturu od armature i zlatnih lampica, nazvao je "Keep Light" i postavio ju je ispred Skupštine grada Beograda da bi kako on kaže "ponovo opomenuo društvo u kojem živi na posledice koje nam je ova godina ispostavila kao bilans".
Skulptura postavljena u okviru projekta koji je simbolično nazvao "Zlatni petak" napravljena je od žice nalik na one kakve se mogu videti na novogodišnjim ukrasima u mnogim parkovima, ali u obliku velikog falusa koji svetli.
- Da li ste spremni za veliki trenutak naše istorije?! - uzvikuno je Josifovski pre nego što je upalio lampice na svom "umetničkom delu".
Na koji veliki trenutak naše istorije je umetnik mislio, nije poznato, ali kako on kaže ova skulptura predstavlja "raskoš i glamur rasvete na koju se novac baca dok se deca leče SMS porukama".
Humanost i solidarnost je karakteristika ljudi širom sveta, te nije ništa neobično da se u svetu, kao i u Srbiji, deca leče na takav način.
Naprotiv, u razvijenim zapadnim zemljama, deca se više leče sakupljajući pomoć preko SMS poruka i drugih humanitarnih akcija, nego u Srbiji.
U Nemačkoj postoji više većih humanitarnih organizacija. Neke od njih su Brot für die Welt (Hleb za svet), SOS - Kinderdörfer weltweit (SOS Dečja sela), RTL - Wir helfen Kindern (RTL fondacija - pomažemo deci) i Bundesverband Kinderhospiz (Savezno udruženje dečjih domova za palijativnu negu).
Prikupljanje donacija za decu preko SMS-a je samo jedan od načina kojim se služe ove humanitarne organizacije.
Da li onda možemo reći da je Nemačka nehumano društvo?
U Velikoj Britaniji se godišnje organizuju događaji u kojima učestvuje cela država, a na kojima se prikupljaju sredstva. Jedan od njih zove se "Children in Need" (Deca kojima je potrebna pomoć) - a novac se prikuplja tako što se šalju SMS poruke ili se poziva određeni broj telefona.
Možemo li reći da je i Velika Britanija nehumano društvo?
Ulični umetnik rekao je kako se uništava glavni grad, umesto da se novac da u prave svrhe - za lečenje dece kojima je naša pomoć neophodna.
Da li je Josifovski upoznat da je u periodu od 2008. do 2012. godine prosečan broj dece kojoj je država plaćala lečenje u inostranstvu bio svega 84?
A u periodu od 2013. do 2020. godine prosečan broj dece po godini koje je država slala na lečenje u inostranstvo je 423 – što je pet puta više dece nego pre toga.
Srbija poslednjih godina ulaže napore da finansira lečenje što više dece koja boluju od retkih bolesti.
Pre dve godine država je odobrila kupovinu leka "Sprinaza" za decu koja boluju od spinalne mišićne atrofije. Država za to plaća 540 hiljada evra godišnje, a u svakoj narednoj godini do kraja života po 270 hiljada evra. Danas se 37 dece leči na taj način, a uvedeno je i preko 50 inovativnih lekovova za lečenje retkih bolesti koje finansira država.
Umetničko delo i njegovo trajanje kroz istoriju govori o veličini umetnika i njegovom nadahnuću.
Skulptura umetnika Josifovskog trajala je četrdesetak minuta nakon čega ju je autor sklonio, pa samim tim možemo zaključiti kolika je njena umetnička vrednost.