Nedelja posle Vaskrsa je važna za vernike zato što bi i tokom nje trebalo poštovati brojne običaje, a svaki dan u sedmici posle velikog praznika ima specifično ime koje simbolizuje određene radnje koje je poželjno praktikovati. Danas je tzv. "garava sreda".
U našem narodu ovu sredu zovu garava ili svetla i tada se gleda u nebo i čeka se znak. Svetlo nebo i bez oblaka predskazuje dobru, plodnu i bogatu godinu, a ako je oblačno onda nam sledi godina oskudice i bede.
U užičkom kraju veruju da ako neko vidi zvezdu padalicu, da će biti srećan cele godine, dok drugi smatraju da onaj kome je neko skoro umro ako vidi zvezdu padalicu, u stvari vidi zvezdu koja je pripadala pokojniku.
Današnja sreda se u severnom Banatu naziva "garava sreda". Naziv je dobila po vedroj povorci koja se kreće po naselju. U povorci su isključivo neoženjeni mladi ljudi do tridesete godine, to jest momci poodmaklih godina koji se još nisu oženili.
Oni idu uz pratnju svirača i kroz selo vuku panj. Kako su nagaravljeni, ova sreda je dobila naziv - garava. Običaj da na garavu sredu neoženjeni budu, ovako javno "predstavljeni" u svojoj lokalnoj zajednici bio je mnogo više zastupljen do početka Drugog svetskog rata.
Običaj koji je vedar koliko i živopisan imao je za cilj da prizove ženidbu momaka i da istakne jedno zdravo narodno uverenje o potrebi i smislu braka.
Ponegde još, kao u jugoistočnoj Srbiji, praktikuje se nešto slično, ali u tim kolonama su i devojke i te povorke se nazivaju "povorke kraljica".
Sreda posle Vaskrsa naziva se i svetla ili bela sreda, a na taj dan u nekim krajevima Srbije idu povorke krstonoša ili litija.
Jedan od naziva za sedmicu po Vaskrs je i "prazna nedelja". U istočnoj Srbiji se ona praznuje da bi bila rodna godina, da polje ne bude prazno.
Posebno se u ovoj sedmici svetkuje zeleni četvrtak. U ovim predelima su, počev od zelenog četvrtka pa do Spasovdana, dakle pet četvrtaka, svetkovali tako što nisu dirali zemlju u polju, odnosno nisu orali, ni kopali, niti uprezali oraću stoku, dok su ostale poslove mogli da rade.