Prvi je zaražen korona virusom u Srbiju. Igor Đantar (43), uspešni privrednik iz Bačke Topole, nulti je pacijent, o kom je tog 6. marta, kad je saopšteno da je Srbija dobila prvog obolelog, pričala cela zemlja.
U međuvremenu, Igor je savladao virus zbog kog drhti planeta i nakon dva negativna testa pušten je sa lečenja iz Kliničkog centra Vojvodine. Ekskluzivno priča kako je oboleo i kako je iz borbe u kojoj je na talonu bio život izašao kao pobednik.
- Prvobitno nisam posumnjao na korona virus, ali posle nekoliko dana bolovanja i kad su mi rekli da imam upalu pluća i da antibiotici nisu delovali, a uz to sam i dalje imao temperaturu, bilo mi je sve jasno. Nisam sačekao dogovoreni termin kontrole kod pulmologa, nego sam se javio lekaru i rekao da mi nije dobro. Posle RTG i CT pregleda i konsultacija sa lekarom otišao sam u Opštu bolnicu u Subotici, na infektivno odeljenje.
- Jako je bitno da se zaraženi, čim primete prve simptome, odmah jave najbližoj ordinaciji i krenu s terapijom jer svaki izgubljeni dan znači život. U mom slučaju, posle samo pet-šest dana bolesti virus je prouzrokovao jaku upalu na plućima.
- Najverovatnije u Budimpešti ili od kontakta sa poslovnim partnerima koji su prethodno bili u Italiji. Ja, inače, zbog posla mnogo putujem u inostranstvo, ali poslednji put sam u Italiji bio još u decembru prošle godine. Ali je moguće da sam se zarazio u poslovnim kontaktima sa ljudima koji su bili u Italiji.
Da li je vaša izolacija posle bolesti potpuno završena i da li ćete uskoro moći da radite?
- Posle boravka u bolnici imam preporučenu izolaciju zbog pada imuniteta. Nakon nekoliko sedmica odmora moći ću da se vratim na posao.
- Onda sam već bio u jako lošem zdravstvenom stanju zbog upale pluća, otežano sam disao. Bio sam zabrinut za porodicu. Tada uopšte nisam mogao da ustanem iz kreveta i dobio sam kiseonik, bez njega nisam mogao da dišem. I ne mogu tačno da se prisetim tih prvih dana u bolnici, kad je virus napao moj organizam.
- Porodica, prijatelji, kolege, poznanici, svi su me hrabrili, tešili. Najveća podrška mi je u tim teškim trenucima bila njihova ljubav, zabrinutost. Gledao sam slike svoje dece i to mi je dalo neverovatnu snagu da se borim protiv virusa, držala me nada da ću ih uskoro opet videti. Da će opet sve biti dobro...
Nažalost, bili ste blizu respiratora, ali, na sreću, vaše telo je ipak pobedilo i niste završili na veštačkim plućima. Šta mislite, da li vam je pomoglo to što ste redovno vežbali tri-četiri puta sedmično pre inficiranja ili nešto drugo?
- Sigurno mi je pomoglo i to što sam redovno trenirao, ali najviše su mi pomogli lekari koji su bili uz mene 24 časa dnevno.
- Zahvaljujem se od sveg srca lekarima, sestrama i celokupnom medicinskom osoblju za sve što su učinili za mene. Rade u veoma teškim uslovima, obučeni su u zaštitna odela po ceo dan, bore se za živote ljudi zaraženih opasnim virusom, bez pauze, bez imalo odmora do granica ljudske izdržljivosti. U tim odelima je teško, ljudi se znoje, moraju da trpe, da se iznova i iznova žrtvuju za druge... Bez tih divnih ljudi danas ne bih bio ovde. Hvala im od srca, a hvala i svima koji su brinuli i pružali mi podršku.
- Ljudi, slušajte instrukcije stručnjaka, lekara. Ne izlažite se bespotrebno riziku. Sedite u kućama sa porodicama. Vodite računa o svakom detalju u dnevnoj rutini. Ovaj virus je opasniji nego što je svetska medicina u početku mislila, ali ako svi poštujemo sve zaštitne mere, siguran sam da ga možemo pobediti.
- Zahvaljujem se svima, bili su uz mene punim srcem. Uz podršku porodice, to mi je mnogo značilo.
- Posle svega znam što sam i pre znao, ali sada sam u to još čvršće uveren - da je u životu najveće bogatstvo zdrava i srećna porodica.
- Molim vas da ovaj virus ne shvatate olako. Čuvajte sebe i sve oko sebe. Verujte u naše lekare. Ja sam verovao i pobedio!