Sve zdravstvene ustanove izuzev apoteka, koje ostaju u nadležnosti lokalnih samouprava, prema predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti, preći će u nadležnost Republike ili Pokrajine. Od opštih bolnica i domova zdravlja, prema predlogu Zakona koji je u skupštinskoj proceduri, formiraće se zdravstveni centri, a zdravstveni radnici će ponovo dobiti mogućnost da dopunski rade kod svog ili drugog poslodavca.
Ovo su najznačajnije novine u odnosu na važeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine, o kojima bi poslanici trebalo da se izjasne tokom proleća. U Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da se zdravstveni centri ponovo uvode kako bi se spajanjem opštih bolnica i domova zdravlja bolje iskoristili kadrovi, prostor i oprema.
- Ovakvim rešenjem omogućeno je spajanje nemedicinskih i medicinskih delatnosti, koje su često i u istom dvorištu, uključujući i dijagnostičke i specijalističko-konsultativne delatnosti - navode u Ministarstvu zdravlja. - Praksa je pokazala da je postojanje zdravstvenih centara racionalnije nego odvojeno postojanje doma zdravlja i bolnice. Planom mreže zdravstvenih ustanova određeno je koji će zdravstveni centri postojati, a pretpostavka je da će osnivanje zdravstvenih centara biti znatno brže, lakše i efikasnije od njihovog razdvajanja.
I predloženo rešenje o dopunskom radu već postoji u praksi. Zakonom iz 2005. godine uvedena je mogućnost da zdravstveni radnik zaposlen puno radno vreme u državnoj ustanovi može da radi do trećine radnog vremena, sa ugovorom o dopunskom radu, i u privatnim zdravstvenim ustanovama. Međutim, ta mogućnost je bila vremenski ograničena do decembra 2008. godine, ali je kasnijim izmenama i dopunama zakona, 2015. godine, medicinarima opet dozvoljeno da rade za više poslodavaca.
Uz pooštravanje uslova za imenovanje direktora zdravstvenih ustanova, u smislu stručnog profila i iskustva, predlogom novog zakona uvodi se rešenje da direktor koji se imenuje na četiri godine može biti ponovo imenovan. U Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da je to zakonsko rešenje predloženo da ne bi vremenski bio ograničen mandat direktora koji se pokazao kao izuzetan rukovodilac i menadžer.
Sad je precizirano da recimo lekar može da ima najviše tri ugovora o dopunskom radu, i to najviše do jedne trećine radnog vremena. Činjenica da će "državni lekari" ugovore moći da sklapaju i sa svojim poslodavcem, u zdravstvenu praksu opet uvodi neku vrstu "večernjih klinika", odnosno popodnevnu smenu, gde se na pregled, umesto sa zdravstvenom knjižicom, dolazi sa novčanikom. Slično rešenje smo već imali, ali niko još nije izmerio da li je više bilo hvaljeno ili osporavano.
U Ministarstvu zdravlja kažu da je uvođenje dopunskog rada, uz povećanja plata, jedna od mera da se zadrži zdravstveni kadar. Cenovnik usluga u dopunskom radu utvrđivaće zdravstvene ustanove, a iz tog prihoda, koji će deliti zdravstveni timovi i ustanove, moći će da se ulaže u modernizaciju ustanove, ali i u edukaciju lekara.
- Strogo će se voditi računa o tome da ne bude preusmeravanja pacijenata iz redovne smene u dopunsku, a sprovodiće se i česte kontrole poštovanja propisa - kažu u resornom ministarstvu.