Sveti apostol Aristovul jedan je od Sedamdeset apostola.
Bio je brat apostola Varnave i rođen je na Kipru. Sledio je apostola Pavlu, koji ga i pominje u poslanici Rimljanima (Rm 16, 10). Kada je veliki apostol Pavle postavljao mnoge episkope za razne krajeve sveta, tada je postavio i Aristovula za britanskog episkopa. U Britaniji su narodi narodi bili divlji, neverni i opaki, pa je Aristovul pretrpeo među njima neopisive muke, bede i pakosti.
Udarali su ga bez milosti, vukući ga po ulicama, rugali su mu se i podsmevali mi se. Ali na kraju ovaj svetac je došao do uspeha silom blagodati Božje. Prosvetio je narode, krstio ih u ime Hristao, crkve je gradio, sveštenike i đakone edukovao i najzad, tamo je u miru skončao i otišao u carstvo Gospoda, kome je verno poslužio.
Ako želite da okajete grehe, danas bi trebalo da izgovorite ovu molitvu:
"Apostole Sveti Aristovule, moli Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim."
Živeo je u gradu Hermopolju i bio starešina u tom gradu. U vreme jednog gonjenja hrišćana on se udaljio u neku planinu sa mnogim drugim hrišćanima, i zatvorio se u jednu kolibu gde je provodio vreme u postu i molitvi.
Ali otkrio ga je neki prosjak, koji mu je donosio hranu donosio i kome je Savin velika dobra učinio. Kao Juda Hrista, tako i ovaj bednik za novac (za dva zlatnika) izdao je svoga dobrotvora. Savin je, sa još šestoricom, uhvaćen od vojnika, vezan i na sud oteran. Posle velikih muka bio je bačen u reku Nil gde je preminuo.