Dr Bogdan Dražeta, docent na Naučnom institutu za etnologiju i antropologiju, rekao je u jutarnjem programu "Probudi se" da postoji nekoliko objašnjenja zašto je Sveti Nikola najmasovnija srpska slava.
- Jedno je ono zvanično, teološko, crkveno objašnjenje, a drugo je narodno. To crkveno se zasniva na nekim predanjima vezanim za to da su Sloveni prilikom svog doseljavanja i te kako znali za Svetog Nikolu i kult Svetog Nikole, čije su mošti tada bile u Maloj Aziji, u gradu Miru, današnjem Demreu. Dolazili su tamo na poklonjenje, jer su čuli da je on zaštitnik nemoćnih, ubogih i siromašnih ljudi i da se on zato održao kasnije i među Srbima, kao delu Južnih Slovena - ispričao je Dražeta.
On je naveo da je drugo objašnjenje vezano za to da su Srbi u tom nekom agrarnom ciklusu koji je njih karakterisao tokom vekova, najviše tokom zime, mirovali, nisu radili…
- Zato je možda bilo pogodno da se tada slavi Sveti Nikola kao slava - naveo je Dražeta.
On je rekao da je izbor slave zavisio od toga kojoj parohiji je ko pripadao.
- Drugo objašnjenje je da su recimo ljudi, kada su se selili, imali neko spasenje. To im se dešavalo na određeni dan, pa su taj dan uzimali kao svog sveca, zaštitnika - naveo je Dražeta.