Vidovdan je nepokretni verski praznik koji praznuje Srpska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum, a od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) propast Srpskog carstva.
Pročitajte i:
Sudar dveju vojski na Kosovu polju trebao je da se desi na dan kada će se jasno videti ko je vera, a ko nevera. Po tom mitu, od tada se taj dan naziva Vidovdanom.
Među Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".
Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju ni u vinogradu da se grožđe ne bi sasušilo, a na ovaj dan treba probati i zrelo voće.
Jedan od običaja nalaže da na ovaj praznik ustanete pre zore, pogledate ka suncu i kažete "Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!". Smatralo se da je veoma važno ono što ćete danas videti jer ćete u tim stvarima kasnije imati uspeha.
Prema jednom narodnom verovanju, ako je na ovaj praznik vedro sa naznakama da će i ostati vedro, treba izneti napolje svu odeću i provetriti je kako bi se napunila dobrom energijom. S druge stane, ukoliko je oblačno, treba prekrstiti oblake da bi kiša koja padne bila dobra za useve.
Prema dugom narodnom verovanju, ako na Vidovdan padne kiša, padaće i sedam narednih nedelja.