Zagađenje sredine, način života i genetika uticaće da broj obolelih od karcinoma raste u budućnosti. Ipak, razvoj medicine uticaće da se smanji smrtnost od kancera i da on postane hronična bolest.
Ljudi će u budućnosti sve češće obolevati od karcinoma, ali će sve ređe umirati od njega.
Traži se imunolek
Hirurg onkolog dr Marko Buta, asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže da će se u budućnosti ljudi daleko brže i uspešnije lečiti od raka nego danas.
- Nema sumnje da ćemo u narednim godinama imati veći broj obolelih od karcinoma, ali od ove opake bolesti sve će se manje umirati. Tome će doprineti pre svega prevencija, odnosno rano otkrivanje kancera i uspostavljanje dijagnoze, ali i lečenje modernim lekovima. Radi se na tome da se ljudima podigne svest o očuvanju zdravlja i o skrining programima, jer je upravo preventiva veoma značajna. Kada vodite računa o načinu života i kada idete redovno na preglede i analize, najveće su šanse da se, ukoliko se i desi da obolite, bolest otkrije na vreme u ranoj fazi. Tada je procenat izlečenja veoma veliki - napominje dr Buta.
Na pitanje da li će se i kada otkriti lek za rak doktor Buta odgovara:
- To je veoma teško i nezahvalno pitanje. Lek je nada za obolele pacijente, a tu nadu im ne treba ni gasiti, ni lažno davati. Zato ne mogu sa sigurnošću reći kada će čovek pobediti karcinome. Rade se velika istraživanja, medicina je duboko u tome i vreme će biti najbolji pokazatelj da li će uspeti da pronađu neko revolucionarno rešenje - dodaje sagovornik.
Prof. dr Goran Barišić iz Klinike za digestivnu hirurgiju Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije napominje da bi pronalaskom leka većina kancera postala hronično oboljenje sa kojim se može uspešno živeti.
Čikarić: Rak stariji i od dinosaurusa
Srpski onkolog prof. dr Slobodan Čikarić kaže da je pojava raka starija i od čoveka, a da je on prvi put utvrđen još na kostima dinosaurusa.
- Nažalost, pojavu raka i njegovo razaranje zdravih ćelija, koje postaju mutagene i kancerogene, niko ne može zaustaviti. Naročito ne od 20. veka kada je kancer postao masovna pojava i kada sve veći broj ljudi oboleva od različitih vrsta maligniteta, ali i umire. I takav trend će se nastaviti - naglašava prof. dr Čikarić i napominje:
- Pored genetike, najveći uzrok jeste osiromašeni uranijum, kojim je naša zemlja zatrpana i zatrovana posle NATO bombardovanja. I posledice ćemo tek videti narednih godina.
- Lek protiv raka, ubeđen sam u to, biće pronađen kad-tad, možda i u skorijoj budućnosti. To neće biti pronalazak hirurškog tipa, neki novi specifičan zahvat ili operativna tehnika, već smatram da će biti deo imunologije, neka vrsta imunoleka. Onog trenutka kada se taj lek otkrije i kada da svoje rezultate, tada se očekuje i da će uticati na suzbijanje kancera i njegovo pretvaranje u hronična oboljenja. Dotad, siguran sam se da će broj obolelih od malignih bolest povećavati - kaže prof. dr Barišić.
Vakcina protiv raka
Onkolog prof. dr Vladimir Kovčin objašnjava da, pored genetike, na javljanje maligniteta utiče i veliki broj faktora rizika, kao što su nezdrav način života, stres, zračenje, alkohol, pušenje. On smatra da će se neki kanceri lečiti i kao virusi.
- Lek za rak će se pojaviti samo ako se otkrije uzrok nastanka karcinoma. Ono što znamo sada jeste da postoji mnogo faktora koji utiču na povećanje rizika za obolevanje. Za nekoliko karcinoma je dokazano da ih uzrokuju virusi i za njih su kao preventiva napravljene vakcine. Međutim, broj obolelih će se povećavati sve dok ne shvatimo šta je potrebno uraditi da se smanji rizik za obolevanje - ističe prof. dr Kovčin i naglašava:
- Uništili smo planetu i prirodu u kojoj živimo i dok to ne promenimo, rizik za obolevanje će biti u porastu. Hrana je puna hormona i konzervansa, zemlja pesticida, herbicida i veštačkog đubriva, vazduh nam je zagađen, ozonski sloj uništen, a mi živimo pod sve većim stresom. Ne vidim kako ćemo taj problem rešiti, a dok ne rešimo njega, nećemo pobediti karcinom - smatra sagovornik.