Kada je imala pet godina, u vreme kada su bombe razarale našu zemlju, saznala je da njeni mama i tata nisu njeni biološki roditelji. Oni su joj to potvrdili, a devojčica je nekoliko godina kasnije počela da odmotava svoje životno klupko i traga za istinom.
Godinama kasnije saznala je da se prvobitno zvala Zorica Lazarević, i da joj je ime dato jer je rano u zoru, hladnog januarskog jutra pronađena u kutiji - u ulici kneza Lazara.
Iako su ljudi koji su je usvojili divni roditelji, ona je imala želju da nađe svoju biološku majku, samo s jednim ciljem.
- Želim da joj postavim samo nekoliko pitanja. Zašto? Zašto me je ostavila? Da li mirno spava? Mada odgovor na to pitanje već i znam. Pa, ko može da spava mirno, ako je ostavio dete u januaru na ulici u kutiji... - rekla je Milica.
Kako se poslednjih dana stalno u medijima piše o bebi koja je ostavljena u kontejneru u Žarkovu, ali i ženi koja je to uradila, Milica nije mogla, a da za tu priču ne čuje, i da je ista i ne dirne.
Milica, koja je doživela sličnu sudbinu, odlučila je da se obrati napuštenoj bebi...
- Draga bebo, živa si, zdrava si! Ne znam kome ide ta zahvalnost, ali reći ću hvala. Napušten si od strane nekoga najrođenijeg, nemam srca da kažem gde i kako, ali ako budeš čitao jednog dana, znaj - nažalost nisi jedini i nisi sam. Ja neću osuti paljbu po toj ženi, pravda uvek mora biti zadovoljena i univerzum nekako uvek to sredi da svakog svoja kazna stigne.
Ako se vratimo dvadeset pet godina unazad, jedna devojčica tek rođena, smrzavala se u kutiji na snegu. Priznajem ti, mnogo boli. Previše! Saznanje da te neko devet meseci nosio i umesto da te privije uz grudi, baci te! To je, dečače, rana koja će boleti na promenu vremena. Utehu mi pruža nada da će te usvojiti porodica i pružiti svu ljubav ovog sveta, kao što su i meni pružili. Zapamti, dete, istinu najveću na ovom svetu - Nije majka koja rodi, već ona koja čuva! - izjavila je Milica.